Zvanična (i)storija „zaboravila“ veze vladarskih Obrenovića i „običnih“ Srba

 

Ni u režimska zla vremena, nismo se odrekli kumstva sa njom! – svedoče Negojevići

SRPSKA zvanična (i)storija o dinastiji Obrenović, od njenog svrgavanja sa kraljevskog trona Majskim prevratom 1903. nadalje „zaboravila“ je – bolje rečeno iz arhivske građe, biblioteka i cenzurom postobrenovićevske štampe izbacivala sve važnije, pa i sitnije detalje o njoj. Naročito o vezama njenih krunisanih glava sa „običnim“ narodom, koju je tu vladarsku kuću, bez obzira na političke i druge razmirice u i oko srpskog dvora, zaista voleo. Tako se, iz zvaničnih pisanih i fondova narodnog pamćenja gube i podaci kumstvu kraljice Drage sa precima Živana Negojevića (62). Ali, ne zauvek!

Ne zauvek zato, što te detalje, uz još mnoge dokaze o kraljici Dragi, Živan brižno, bez ikakve samohvale, čuva kao što su ih čuvali i njegovi davni preci. S vremena na vreme ih iznosi u javnost. Naš sagovornik živi u Vrbi, blizu Kraljeva, a čest je saradnik poznatih izdavačkih firmi u Gornjem Milanovcu.

– Istoričari su krivo pisali o kraljici Dragi. Nipodaštavali su i njenu izuzetno važnu humanističku ulogu za Srbiju. Jedini cilj mi je, da ona makar i na ovaj način konačno bude rehabilitovana. Inače, ni u režimskim zlim, opasnim vremenima, ni naši preci ni mi nismo se odricali kumstva sa porodicom Lunjevica i zlosrećnom kraljicom Dragom, iako je kumstvo formalno prekinuto ubistvom kraljice Drage i kralja Aleksandra Prvog Obrenovića Petog 1903. na zverski način! – objašnjava Živan.

Njegovi preci su se ranije prezivali Rafailovići, poreklom su bili iz Budve, ali zbog turskih odmazdi, kao još mnoge crnogorske porodice, sa pokretnim imetkom sele u Srbiju. Vremenom, od Rafailovića su nastali direktni potomci prezimena Negojević.

– Naša familija se okumila sa Nikolom Lunjevicom, dedom kraljice Drage, učesnikom i finansijerom oba srpska ustanka, propalog Karađorđevog i uspešnog Miloševog. Taj kum iz naše familije, od kog potičemo, zvao se Nikola Rafailović. Žena mu je bila Alegra Angelina Paci, rodom iz Firence, u Italiji. On, Rafailo kako su ga svi zvali, poginuo je u Drugom srpskom ustanku, ali se bez obzira na njegovu pogibiju, kumstvo Lunjevica i Rafailovića nastavljalo. Rafailov unuk Antonije od kneza Mihaila Obrenovića dobija orden „Takovski krst“. Ubrzo, isti orden dobija i Pantelija Panta Lunjevica, otac kasnije kraljice Drage. To je još više učvrstilo kumstvo. Kad je Panta dobio ćerku, poziva Antonija Rafailovića u Gornji Milanovac, gde su živeli, da je krsti – nastavlja Živan.

Pantelijinoj ćerki, Antonijeva žena Teodora na krštenju je dala ime Draginja. Iste te 1864. godine, Teodora iznenada umire. Zatim je devojčici, koju je krstila, ime skraćeno u Draga, i takvo ostalo do njene tragične smrti.

SLAVE

– I KAO kraljica Srbije, i pre toga, Draga je dolazila na krsne slave naše familije u Vrbu. Dvaput je malo zakasnila, hteli su da joj ustupe mesto u vrhu sofre, kako dolikuje, ali je uvek odbijala – prepričava Živan pripovedanja predaka.

PRVI MUŽ MAŠIN

KAD se Draga udala za prvog muža, inženjera Svetozara Mašina, i s njim je dolazila kod kumova, mojih predaka Rafailovića u Vrbu. Bio je dobar inženjer, ali epileptičar i alkoholičar. Gradio je put Dolinom jorgovana prema Raškoj. Kad su radovi bili gotovi, kralj Milan Obrenović je tu pravio svečanost – priča Živan.

VRAGOLIJE KRALjA MILANA

– NA svečanosti povodom izgradnje puta Dolinom jorgovana, bila je i kuma Draga, tada još prezimena Mašin. I, kralj Milan zaljubi u nju! Iako onako platonski, to se nije moglo sakriti, to su naši preci često pričali. Igrom sudbine, Draga će kasnije postati snaja kralja Milana – nastavlja Živan.

 

Milorad BOŠNjAK

fotografije iz fonda Živana Negojevića