Srbija izgubila 660.000 stanovnika od 2011. godine

Srbija godišnje gubi grad veličine Kikinde, a broj stanovnika smanjen je za više od 660.000 u poslednjih 10 godina, pokazuju statistički podaci.

U prvoj polovini ove godine rođeno je skoro 1.500 beba manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

„Bilo bi dobro da je taj pad manji. Videćemo drugu polovinu godine. Najviše beba se, inače, rađa u julu, avgustu i septembru. Prosečna starost majke koja se odlučuje na rađanje je 29 godina“, navodi Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da država može da uradi mnogo toga da podstakne rađanje, najpre da obezbedi sistem koji funkcioniše, da se svi zakoni poštuju i da svako može da ostvari svoja prava.

„Puno naših zakona jeste okej, ali kada dođe do primene, ne ispadne uvek tako kako bi trebalo. Na primer, u porodilištima, zakoni govore da bi žene trebalo dobro da se tretiraju, ali iskustva pokazuju da svaka deseta žena u Srbiji bira da nikada više ne postane mama zbog iskustva koje je imala u porodilištu“, objašnjava Jovana Ružičić.

Ružičićeva navodi da uslovi zavise od porodilišta do porodilišta.

„Ima porodilišta gde su uslovi zaista dobri i nekih gde apsolutno nisu dobri i sve između toga, ali ono što ipak ostavlja najveći utisak je kako su žene tretirane“, napominje Ružičićeva.

Centar za mame se zalaže da država stimuliše povratak žene na posao.

„Država bi mogla da pomogne time što će otpisati deo poreza i doprinosa na njenu platu posle porodiljskog i time zaštititi tu ženu da ne dobije otkaz nakon porodiljskog. Trebalo bi da imamo više vrtića i da budu namenjeni i slobodni i za decu čiji roditelji ne rade kako bi mogli da se zaposle“, kaže Ružičićeva.

Svi treba da radimo, dodaje Jovana Ružičić, na većoj rodnoj ravnopravnosti.

„Žene ne rađaju jer najveći deo obaveza moraju da obave same, a ne bi smelo da bude tako. I očevi mogu isto što i majke, pa hajde da ih podržimo“, navodi Ružičićeva.

Stanovništvo sve starije

Osim što nas je sve manje, stanovništvo nam je sve starije, pa se očekuje da će 2041. godine svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65 godina. Znatno je smanjen i broj žena u reproduktivnom dobu.

„Godine 2025. godine imaćemo 5,2 miliona stanovnika. Bićemo prosečno stariji za dve do tri godine. Prosečna starost stanovništva biće 46,4 godine. Polovina stanovništva živeće u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru. Povećava se broj opština sa manje od 5.000 stanovnika i sa od 5.000 do 10.000 stanovnika“, kaže Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Između dva poslednja popisa, 2011. i 2022. godine, broj stanovnika u Srbiji smanjen je za više od pola miliona. Sada već taj broj premašuje 660.000 stanovnika. Svake godine, u proseku izgubimo grad veličine Kikinde, oko 85 odsto zbog negativnog prirodnog priraštaja – godišnje je više umrlih nego živorođenih, a razliku čine migracije.

Koliko je ljudi napustilo zemlju

Godišnje u proseku 11.000 ljudi više ode iz Srbije nego što se vrati u zemlju.

„Između dva poslednja popisa, Srbiju je napustilo oko 147.000 stanovnika. Prosečna starost ljudi koji odlaze u inostranstvo je između 30 i 35 godina. Najčešće odlaze u Evropu, a vraćaju se posle određenog perioda. Povratnici u proseku imaju 44 godine“, objašnjava Bjelobrk.

Stručnjaci kažu da veliki narodi ne moraju da strahuju toliko od doseljavanja drugih naroda kao radne snage. Imamo li mi razloga za strah – postoje li pokazatelji da bi Srbi u narednih 50 ili 100 godina mogli postati manjina u sopstvenoj zemlji ili čak nestati kao narod?

Demograf Vladimir Nikitović kaže da niko ne zna šta će biti za 50 ili 100 godina.

„Ako posmatramo prethodnih 100 godina, vidimo da su desile toliko dramatične migracione promene koje niko nije mogao da pretpostavi. Trendovi pokazuju da će se desiti smanjenje broja stanovnika u Srbiji i udela dominantne etničke grupe, tj. Srba, u populaciji. To je nešto što je tipično i za čitav ovaj region u kome živimo“, objašnjava Nikitović.

Ceo tekst OVDE