foto: ozonpress.net
U poslednjem broju lokalnog nedeljnika „Čačanski glas“ objavljena je neuobičajena čitulja za nedavno preminulog italijanskog modnog kreatora Đorđa Armanija koji je preminuo 4. septembra. Čitulju je potpisalo 35 muškaraca sa neobičnim nadimcima, za koje se u javnosti navodi da su tokom osamdesetih iz Italije donosili luksuznu garderobu i preprodavali je.
A kako je Armani stigao u Čačak?
Dragan Albić Biska, „gradska legenda“ Čačka otkrio je kako su došli na ideju da objave umrlicu za preminulog kreatora.
– Ideja je potekla od mog drugara Zečića, koji je ceo život radio sa stvarima, firmiranim stvarima, znači sudelovao je u svemu i svačemu. A što se tiče Armanija, on mi je dao tu ideju, on je napravio i konsultovao se sa mnom… i tu smo skupili jedno 30-35 ljudi koji su pristali, od toga su desetak šaneri, ostali su preprodavci, a ostali su manekeni, znači nosili su te stvari, a mi smo bili uzimači, mi smo donosili te stvari – objašnjava Biska.
On kaže da su 80-ih, što se tiče mode, Čačak i Kruševac bili centar bivše Jugoslavije.
– Tvrdim životom. Mnogo smo robe donosili, mnogo, mnogo, znači i Čačak se oblačio – bože sačuvaj, i danas danji ovi naši Čačani pravi. Oni su kupovali te stvari od nas, dešavalo se da u kafiću prodam pet jakni za pola sata. Bile su cene po 500 do 1.000 maraka. Šta vam to govori? Da je ono bilo stabilno vreme, bilo je para i svega, i druženja.
Prema njegovim rečima stvari su tad u Čačak stizale „kako su se snalazili„.
– Te 80-te pa ovamo, bile bile su kontrole neviđene po carinama. Muvali smo nešto, dolazili autobusima, plaćalo se, podmićivali se cairnici, svašta je bilo. Znači, stizalo je ovde baš kod Zečića i još nekih koji su to radili, preprodavali, i svi smo bili zadovoljni – objašnjava Biska i dodaje da je roba uzimana na „popustu“.
– Pa kad popusti pažnja, to je bilo. Uđemo u radnju, kad malo popusti pažnja mi se poslužimo i tako. Pazi, popust je bio baš kad popusti pažnja, a bez popuštene pažnje nije moglo da se uzme ništa. Znači, borili smo se, ko koga prevari.
Kaže da je bilo situacija da neko i „padne“, što se desilo i njemu.
– Padao sam i ja, ja i Ćeno pokojni. Preteča svega toga, te mode i ovoga u Čačku je pokojni Ranko. On je bio najstariji, ne znam koliko je Ranko imao godina, a sada bi možda imao 85-86 godina. On je bio prvi maneken, prvi čovek u Čačku koji je kada se pojavi, mi smo padali u nesvest. Ranko Žabac, koji je ceo život proveo u Parizu, on se bavio tim stvarima prvi. Pa smo posle Ćeno i ja, i još jedan čovek, reprezentativac Jugoslavije u boksu je u to vreme bio – Dragan Mićević Mićko. On je bio jedan od najboljih šanera u Beogradu. To niko ne zna, ali ja znam – priseća se Biska i dodaje da im je Mićko „otvorio oči za neke stvari i pokazao bolje fore„.
Prema njegovim rečima, u to vreme je „sve išlo“.
– Jakne su se prodavale, ljudi su voleli, imali su po dve-tri jakne. Voleli su da kupe odela. To je bože sačuvaj. Imali smo jedan prestižni lokal u Čačku „Diva“, koji je držao moj drug Ćeno, sa kojim sam putovao. Tu smo se skupljali subotom, nedeljom i ostalim danima. Ali subotom i nedeljom, pogotovo. Svi smo bili u odelima. Imam slike tih odela – kašmir i kaput. Čačak je bio preteča svega u Srbiji, što se tiče i sporta, i mode i svega. Ali, nažalost, sada nema – ne radi niko ništa.
Biska kaže da se moda sad promenila, da svi nose sportsku odeću, a da su nekada u Čačku svi nosili odela.
– Armani je tu imao prođu, bože sačuvaj. Prvo Versače, pa Armani. To je neki redosled.
Kafić i pivo Žoc
Biska je veliki ljubitelj Partizana ali i sadašnjeg trenera Željka Obradovića, pa je tako otvorio kafić „Žoc“ u kojem služi istoimeno pivo.
– Ovo nije kafić, ovo je klub navijača Partizana, košarkaškog kluba ‘Partizan’. A pivo nosi ime po Željku. To je moj drugar meni dao to da se služim sa tim, ja mu vraćam. Valja će i on meni nešto pomoći sad pred smrt, mislim – za jedno 30-40 godina. Nešto će mi pomoći – kaže Biska kroz šalu.
On kaže da je Željko ikona Čačka, kojih ima mnogo.
– Znači govorimo i o modi, i o sportu, i o muzici. Točak je moj drug, ja sam sudelovao u formiranju te grupe Smak, a on je jedan od osnivača. Imamo Boru Čorbu, Purišu Đorđevića i glumaca i svega… Znači, Čačak je bio epicentar. Sada nemamo ni glumaca, ne znam šta je ovo sad, nemamo ni muzičara, nažalost. Kragujevac ima preko 30 bendova, ja znam, idem tamo… Ali mi nemamo, nažalost, ni jedan pravi bend, rock and roll bend. Nažalost, vreme se promenilo, sad je sasvim drugačije i moda i muzika.
