foto: pixabay.com
Pre tačno četvrt veka, 24. septembra 2000. godine, Slobodan Milošević doživeo je poraz na predsedničkim i saveznim parlamentarnim izborima i ubrzo zatim otišao u političku istoriju.
Bilo je to godinu dana posle bombardovanja NATO pakta i praktične okupacije Kosova i 10 godina posle prvih višestranačkih predsedničkih izbora u Srbiji gde u konkurenciji 32 kandidata, Milošević osvojio skoro 3,3 miliona glasova, nadmašivši tako rezultat svoje Socijalističke partije Srbije (SPS) na parlamentarnim izborima za bezmalo milion glasova.
Milošević je te 2000. godine skratio sebi mandat na mestu predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), kako bi ih vezao sa parlamentarnim saveznim izborima i tako postigao bolji rezultat. Nešto slično je uradio i bivši predsednik Srbije Boris Tadić 2012.
Izborni dan je prošao mirno
Još jedna stvar je bila važna Miloševiću i SPS, kada su u pitanju savezni skupštinski izbori, a to je bojkot Demokratske partije socijalista (DPS) na čelu sa tadašnjim predsednikom Milom Đukanovićem, koji je u tom trenutku bio politički protivnik vlasti u Srbiji.
Izbori dan prošao je mirno, bez prigovora. Nije bilo incidenata iako je važnost bila ogromna.
Osim kandidata SPS i Jugoslovenske levice (JUL) Slobodana Miloševića, u borbi za predsednika SRJ bili su još Vojislav Koštunica ispred Demokratske opozicije Srbije (DOS), Tomislav Nikolić iz Srpske radikalne stranke (SRS), Vojislav Mihailović ispred Srpskog pokreta obnove (SPO), do tada najjače opozicione partije ali koja nije dogovorila zajednički nastup sa DOS-om i Miodrag Vidojković iz Afirmativne stranke, nekadašnji predsednik opštine Rakovica.
Par sati po zatvaranju biračkih mesta, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) je saopštio da je Koštunica ubedljivo vodi ispred Miloševića. Taj rezultat potvrdio je DOS, kao i izborni štabovi SRS i SPO.
Broj birača upisanih u birački spisak: 6.871.595
Ukupan broj birača koji su glasali: 4.916.920 – 71,55 odsto
Broj nevažećih glasačkih listića: 137.991 – 2,0085 odsto
Prema proceni Cesida, kandidat DOS-a Vojislav Koštunica osvojio je 2.470.304 (50,24 odsto) glasa. Milošević je osvojio 1.826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto. Tomislav Nikolić 289.013 ili 5,88 odsto, Vojislav Mihailović 145.019 ili 2,95 procenta, Miodrag Vidojković 46.421 ili 0,93 procenta.
Kako je tada pisao nedeljnik Vreme, u izbornim štabovima JUL-a i SPS-a atmosfera se veoma brzo menjala od veselosti, preko nervoze do vidljive depresije i karakterističnog odsustva informacija.
Dok su s biračkih mesta stizali podaci o spektakularno velikoj pobedi DOS-a, Đindić je, pominjući kako ima informaciju da leva koalicija pokušava da svog predsedničkog kandidata progura u drugi krug, rekao kako „on, da je na Miloševićevom mestu, ne bi iskušavao narod“.
Demokratska stranka
Pobedu Koštunice nagovestili su još tokom predizborne večeri radikali i SPO. Radikali su vođstvo Koštunice najpre locirali na 42 odsto, ali su tokom daljih javljanja nagovestili da će ovaj kandidat verovatno osvojiti više od 50 odsto glasova. Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković čestitao je u ponedeljak Vojislavu Koštunici pobedu na izborima. „Nadam se da će Slobodan Milošević priznati volju naroda i mirno i civilizovano svoju funkciju predati novom predsedniku“, rekao je tada Vuk Drašković agenciji Beta.
Međutim, Savezna izborna komisija se nije oglašavala. Tek dva dana posle izbora saopštila nezvanične rezultate. I po njima je ubedljivo pobedio Koštunica sa 10 odsto glasova više, ali ne i sa natpolovičnom brojem glasova, što je značilo da se ide u drugi krug.
Prema rezultatima Komisije, Koštunica je pobedio u prvom krugu sa 48,96 odsto izašlih glasača, a Slobodan Milošević je imao 38,62 procenta glasova. Drugi krug je trebalo da bude održan u nedelju 8. oktobra 2000. godine.
„Koštunici nestalo 400.000 glasova“
Opozicija je osporila ove rezultate, navodeći neobičnu pauzu u objavi rezultata. Na vanrednoj konferenciji DOS-a predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić je rekao kako ima jednu dobru i jednu lošu vest.
„Dobra, da se Savezna izborna komisija napokon oglasila da je živa, a neprijatna stvar je to što se radi o neverovatnim podacima“, rekao je tada Zoran Đinđić.
On je tvrdio da je “Koštunici nestalo 400.000 glasova”, dok je Slobodanu Miloševiću dodato “misterioznih” 200.000 glasova. Advokat Đorđe Mamula, koji je posmatrač u ime predsedničkog kandidata, kaže da su u DSS-u lako izračunali da je Koštunici „skinuto“ četiri odsto glasova, Vojislavu Mihailoviću 0,4, Tomislavu Nikoliću 0,7, i petom kandidatu Vidojkoviću 0,4 odsto.
Opozicija nije prihvatila ove rezultate i optužila je vlast za izbornu krađu. Istovremeno, počeli su protesti po celoj Srbiji, a dva dana kasnije, 28. septembra, SIK je objavio konačne rezultate izbora. Prema njima, Koštunica je osvojio 49 odsto glasova, a Milošević 40 procenta.
Stala je Kolubara, DOS zove u Beograd
DOS nastavlja sa sve žešćim protestima i poziva na građansku neposlušnost. Rudari u kolubarskom basenu uglja stupaju u štrajk zahtevajući da se pobeda prizna opoziciji. Opozicija najavljuje štrajkove i da će se 5. oktobra se okupiti u Beogradu.
Već 2. oktobra nisu radile brojna preduzeća i škole. Tog dana, DOS je uputio poziv građanima da se kroz tri dana okupe u Beogradu na centralnom mitingu ispred Savezne skupštine.
Dva dana kasnije Savezni ustavni sud je poništio prvi krug izbora, čime je odlučeno da se celo glasanje ponavlja.
Ipak, 5. oktobra nekoliko stotina hiljada građana došlo u Beograd. Građani su organizovano došli iz pet pravaca u centar Beograda ispred saveznog parlamenta. DOS je zahtevao da se do 15 časova tog dana prizna pobeda Koštunice na predsedničkim izborima. Još pre tog roka, krenuli su neredi. Kako nije bilo odgovora vlasti, demonstrantni su prvo upali u Skupštinu i zapalili je, a zatim je zapaljena i Radio televizija Srbije (RTS) odakle je policija pucala.
U 19 časova, Vojislav Koštunica se obratio okupljenim građanima sa balkona Skupštine grada Beograda. Iste večeri je novoizabrani predsednik dao je intervju Radio televiziji Srbije.
Slobodan Milošević se 6. oktobra putem RTS obratio naciji, priznao pobedu opozicije i najavio odlazak u političku penziju.
Dogovoreno je da Koštunica bude inaugurisan već dan kasnije, za kada je zakazana konstitutivna sednica oba doma saveznog parlamenta. Na ulicama je sve vreme trajalo slavlje.
Na sednici oba veća savezne Skupštine u centru Sava, Vojislav Koštunica je 7. septembra inaugurisan na funkciji predsednika SRJ.
