Kako Srbija može preći iz konflikta u promenu: analiza na tribini u Milanovcu

U prostoru UZINAT-a u Gornjem Milanovcu održana je tribina i razgovor sa građanima na temu „Srbija između sopstvenih i tuđih sukoba“. Učesnici su bili Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, konsultant za bezbednost i vojnotehnološka pitanja Ivan Miletić i odbornik Uzinat-a Damir Agović.

U fokusu diskusije bili su izazovi s kojima se Srbija suočava unutar svojih društvenih protivrečnosti, ali i o odnosu na globalne sukobe interesa. Učesnici tribine razgovarali su o građanskom otporu, političkoj regeneraciji i poziciji Srbije u svetu koji se menja.

U razgovoru za GMinfo, predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić istakao je da se Srbija nalazi u složenom periodu, između unutrašnjih društvenih protivrečnosti i spoljnopolitičkih pritisaka.

Po njegovim rečima, ključni unutrašnji konflikt je pobuna dela srednje klase protiv vlasti, motivisana neposrednim ekonomskim problemima — rastom cena hrane, ograničenom dostupnošću energije i generacijskom solidarnošću među mladima. „Ljudi su prepoznali korupciju i burazersku ekonomiju kao simbol sistema koji mora da se menja“, rekao je.

Korupcija kao simbol, ne kao uzrok

Prema Janjiću, korupcija i „burazerska ekonomija“ nisu samo pojedinačne pojave — oni su simbol šireg problema: koncentracije moći i monopola koji sprečavaju društvenu i ekonomsku pravednost. „Korupcija je samo simbol da treba razbiti monopole, da treba ozbiljna ekonomska reforma koja će Srbiju voditi u situaciju da ima novca i za zdravstvo, a ne samo za elitu“, rekao je.

On upoređuje aktuelne procese sa istorijskim primerima tranzicije u Poljskoj i Bugarskoj, navodeći da se i u Srbiji mora prekinuti model koji je, kako tvrdi, nastao tokom i posle Miloševićeve vlasti — kombinacije privatizacione tajkunizacije prikrivene pričom o socijalnoj pravdi, koja je u praksi osiromašila veliki deo stanovništva.

„Elita bez kohezije“ i rizik od implozije sistema

Janjić je upozorio na duboku koncentraciju bogatstva i uticaja: „Mala Srbija ima hiljadu milijardera u evrima… i oko sto hiljada milionera“, izjavio je, ukazujući da su mnoge finansijske strukture povezane sa pranjem novca i kriminalnim tokovima. Ta, kako je rekao, „elita“ nema unutrašnju koheziju — što po njemu predstavlja slabost sistema i potencijalnu pretnju i za vlast i za društvo.

„Taj sistem je stvorio masu ljudi koje bi trebalo da štite vlast, jer štite svoje interese. A u suštini, to je masa koja će se prva osloboditi vlasti da bi zaštitila svoj interes“, naveo je Janjić i podsetio na svoje ranije razgovore sa predsednikom Srbije, kada je, kako tvrdi, upozoravao da je najveća opasnost po vlast — njeno okruženje.

Tri scenarija za izlaz iz krize

Govoreći o mogućim ishodima aktuelne situacije, Janjić je istakao tri opcije: miran prenos vlasti kroz izborne procese, pokušaj „prodaje“ situacije spoljnim faktorima ili eskalacija represije i nasilja. Po njegovoj oceni, miran i planski prelaz vlasti je najpoželjniji i zahteva pažljivo upravljanje kako bi se sačuvali javni fondovi i socijalna zaštita.

„Da se ne dogodi ono što se je dogodilo u mnogim zemljama… da preko noći nestanu penzioni fondovi, domovi zdravlja…“, upozorio je Janjić, dodajući da bi pokušaj produženja vlasti kroz represiju neminovno zahtevao ozbiljnu upotrebu sile i nosio velike rizike za društvo.

Ivan Miletić: Studenti pokrenuli šansu, stariji moraju da je završe

Građanski otpor koji danas predvode studenti i aktivni građani, po mišljenju konsultanta za bezbednost i vojnotehnološka pitanja Ivana Miletića, predstavlja novu šansu za političku regeneraciju Srbije — ali samo ako se starije generacije uključe i pomognu da pokrenuti proces bude završen bez nasilja.

GMInfo: Da li je građanski otpor, koji danas predvode studenti i građani u lokalnim zajednicama, znak političke regeneracije, ili samo novi krug iscrpljujućih sukova?

„Ono što jeste činjenica sa svim ovim što se dešava — to je da smo nekako dobili novu šansu. Onu šansu koja je izgubljena 5. oktobra, pa i nakon ubistva Zorana Đinđića, kada je amorfni sistem uspeo da preživi“, rekao je Miletić.

Prema njegovim rečima, generacija Z je pokrenula „novi moment“ i otvorila mogućnost za završetak procesa transformacije koji je, kako ocenjuje, započet još 2000. godine, ali nikada potpuno realizovan.

 „Ali mi moramo da se ili uključimo u priču, ili da preuzmemo sada od tih mladih ljudi koji su ipak mladi i neaskustni politički, i da već jednom završimo taj neki posao koji je započet, što da kažemo, od 2000 – tih, pa 2000. konkretno nakon 5. oktobra ali nikada nije realizovan kao kraj jednog sistema i režima koji se u Srbiji praktično gradi od 1944. godina.“

Stariji moraju da preuzmu odgovornost

Miletić upozorava da mladi, iako odlučni, često nemaju političko iskustvo neophodno za sprovođenje takvih promena do kraja.

GMINFO: Može li Srbija prepoznati tačku preokreta pre nego što pređe granicu bez povratka?

„Pa to je sad najveći izazov, to moram priznati. Sad ako ljudi uzmu da se kriju iza studenta i očekuju da će studenti da završe posao, bojim se da nećemo prepoznati tu tačku i da ćemo nekako polako puzeći ući u neki sukob, jer jednostavno ljudi nisu bili dovoljno hrabri u pravom momentu i onda neće imati izbor pa ćemo ući kao društvo u jednu mnogo ozbiljnu krizu.“

Rizik od zatezanja i geopolitički kontekst

Govoreći iz perspektive bezbednosnih rizika, Miletić podseća da mir i stabilnost nisu zagarantovani — kao primer navodi Ukrajinu — te da stoga postoji stvarna opasnost da se dugotrajno „navlačenje kanapa“ između protivnika ne završi dobro. Po njegovim rečima, nužno je prepoznati trenutak slabosti režima i delovati promišljeno kako bi se promena sprovela bez nasilnih eskalacija.

„U protivnom, ući ćemo u skoro godinu dana navlačenja jednog kanapa levo i desno, što ne vodi nigde sem da se kriza akumulira do tačke pucanja“, rekao je Miletić, pozivajući starije političke aktere da iskoriste iskustvo i preuzmu odgovornost u ključnom trenutku.

Agović: Milanovac postaje grad aktivnih građana

Odbornik GG Uzinat, Damir Agović, govorio je o lokalnom kontekstu građanskog otpora u Gornjem Milanovcu. Po njegovim rečima, grad nije bio konfliktna sredina do pre dve godine, ali se situacija promenila pojavom UZINAT-a i aktivnijim uključivanjem građana.

On je istakao da je lokalna vlast reagovala kada je UZINAT ukazao na probleme poput upotrebnih dozvola, koristeći medije i informisanje za plasiranje kritika. „To nam daje energiju i snagu da još više radimo na istini i zakonima“, naveo je Agović, dodajući da stanovnici grada prepoznaju razliku i aktivno učestvuju u protestima i građanskim inicijativama.

Agović je naglasio da, iako Milanovac nije konfliktan grad, lokalni pritisci i političke tenzije utiču na svakodnevni život, ali i da građani jasno pokazuju da neće biti pasivni. „Pokazatelj toga je i broj ljudi na ulicama tokom protesta — bez obzira ko ih organizuje, stanovnici Gornjeg Milanovca ne dozvoljavaju da budu manipulisani“, zaključio je Agović.

V.P. gminfo.rs

Celu tribinu ‘Srbija između sopstvenih i tuđih sukoba’ možete pogledati u video-snimku na linku ispod.