Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava danas Krstovdan. Današnji dan starokalendarske pravoslavne crkve nazivaju zimskim Krstovdanom. Ovaj Krstovdan slavi se uoči Bogojavljenja i prvi je dan posle Božića kada pravoslavni vernici poste.

Starokalendarske pravoslavne crkve današnji dan, 18. januar, nazivaju Krstovdanom (zimskim), koji zapravo nije praznik, on predstavlja samo navečerje Bogojavljenja. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u našem narodu ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.

Posle liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu (vodokršće), dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima.

Za vernike obe vodice su od istog značaja.

U tu svrhu, za koju je osvećena, dovoljno je poneti je u nekoj manjoj boci, i čuvati preko godine, koristeći je samo u izuzetnim prilikama.

Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se „otvorile kao nebo na Bogojavljenje“ pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima „Hristos se javi“ a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.

Nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali od Bogojavljenja.

Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani; mrsi se i sredom i petkom, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio. Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu „nekršteni“.Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

Srbi su obnovlili stari običaj da se u reku baci krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate.

Osim ovog, prema mišljenju mnogih najlepšeg običaja za Bogojavljenje, ovaj praznik karakteriše i veliki broj drugih verovanja preteklih iz davnina. Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.

Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.

ozonpress.rs