Da li postoji rešenje problema vodosnabdevanja u Gornjem Milanovcu i da li je brana Svračkovo deo tog rešenja, pitanja su na koje je odgovore pokušala da da sinoćna tribina u prostorijama UZINAT.

Ono što se kao glavna poruka tribine izdvojilo su svakako reči profesora Zorana Stevanovića, hidrogeologa, da rešenje postoji i to ne samo za Gornji Milanovac nego za celu Srbiju uz doslednu i racionalnu primenu postojećih resursa.

Govoreći o opštinama koje su trenutni korisnici vodosistema Rzav, profesor Stevanović je naglasio da je rešenje u korišćenju podzemnih izvora kojima obiluju sve opštine u sistemu izuzev Gornjeg Milanovca.

– Zahvaljujući tome što bi ostale opštine koristile svoje podzemne izvore, za Gornji Milanovac bi onda ostajalo dovoljno u postojećem rzavskom vodosistemu i ne bi bilo potrebe za izgradnjom brane. Takođe, imamo i veliki potencijal u dolini Zapadne Morave, u Gugaljskom polju gde imamo najbogatije izvorište podzemnih voda. Te bušotine su testirane pre 40 godina, ali nikada nisu puštene u funkciju. Dvadeset litara u sekundi po bunaru i dan danas stoji neiskorišćeno, rekao je Stevanović.

Na tribini su govorili i Žaklina Živković iz Inicijative Pravo na vodu i Miša Jevgenijević iz Društva za zaštitu Rzava Rzavljani. Živković je u uvodnom obraćanju naglasila ogromne gubitke vode na nivou cele Srbije.

– Mi već nekoliko godina pratimo restrikcije vode u toku letnjih meseci i vidimo jedan obrazac: građanima se kaže da su restrikcije neminovne zbog neracionalnog korišćenja, zalivanja bašti, punjenja bazena i slično, a to jednostavno nije tačno. Mi imamo velike gubitke na infrastrukturi i procena je, na nivou Srbije, da se gubi 40 odsto vode koja se zahvati, prečisti i stavi u sistem i to samo zbog bušnih cevi. Neke lokalne samouprave stoje bolje po tom pitanju, neke lošije, u Priboju su gubici, recimo, 85 odsto, izjavila je Živković.

Odgovarajući na jedno od dva centralna pitanja tribine, gost iz Arilja potencirao je štete koje bi brana Svračkovo nanela biljnom i životinjskom svetu reke Rzav, ali i opasnosti po stanovnike Arilja.

– U slučaju završetka brane imali bismo jezero površine 140ha zbog čega veliki broj životnjskih vrsta više ne bi mogle da migriraju i da menjaju svoja staništa. To se naročito odnosi na životinje koje žive u reci, iako se govori da bi pored brane bile ostavljene tzv. riblje staze. A za ovo područje je 2022. godine pokrenut postupak proglašenja specijalnog rezervata prirode što je, posle nacionalnih parkova, drugi najviši stepen zaštite. Podsećam da po Zakonu o zaštiti životne sredine, dok traje postupak proglašenja, to područje uživa zaštitu kao da je već donet akt o proglašenju. A što se tiče bezbednosti stanovništva, dovoljno je da kažem da u projektu iz 2011. godine piše da u slučaju proloma brane, poplavni talas visine 12 metara stigao bi do grada Arilja za 2,8 minuta i vremena za evakuaciju ne bi bilo, istakao je Jevgenijević.

Tribinu je organizovala Grupa građana UZINAT u saradnji sa JUKOM komitetom pravnika za ljudska prava u okviru projekta Ozelenjavanje pravde, a moderirala ju je dr Tatjana Milošević.

S. Trifunović, gminfo.rs