foto: pixabay.com, ilustracija
Deonica Adrani–Preljina, duga 28,7 kilometara, biće otvorena večeras (petak, 26. jun) u 17 časova. Svečanosti puštanja u saobraćaj ove deonice prisustvovaće i, kako je najavljeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kada deonica Moravskog koridora od petlje Adrani do petlje Preljina bude puštena u saobraćaj, Kraljevo dobiti će direktnu auto-put vezu sa Čačkom i auto-putem „Miloš Veliki”. Do sada je završeno više od 100 kilometara Moravskog koridora, ali javnost i dalje nema jasan odgovor o konačnoj ceni ovog projekta.
Nova deonica predstavlja jedan od najvažnijih delova Moravskog koridora za stanovnike Kraljeva, Čačka i okolnih mesta. Njenim otvaranjem biće omogućena brža veza Kraljeva sa zapadnom i centralnom Srbijom, kao i sa Beogradom, do kojeg bi se, prema najavama, preko Preljine stizalo za oko sat i 15 minuta.
Moravski koridor, odnosno auto-put A5, ukupno će biti dug 112,37 kilometara i trebalo bi da poveže Pojate i Preljinu, odnosno Koridor 10 sa auto-putem „Miloš Veliki”. Prolazi kroz Rasinski, Raški i Moravički okrug, a za Kraljevo je posebno važan, jer ga prvi put uvodi u mrežu auto-puteva.
Do sada su u saobraćaj puštane deonice od Pojata do Makrešana, od Makrešana do Kruševca, od Kruševca do Vrnjačke Banje i od Vrnjačke Banje do Vrbe. Otvaranjem deonice Adrani–Preljina biće završeno ukupno 100,34 kilometra Moravskog koridora, dok radovi još traju na delu od Vrbe do Adrana, dugom oko 12 kilometara.
Na deonici Kraljevo–Čačak izgrađena je petlja Adrani, koja povezuje Moravski koridor sa Ibarskom magistralom, kao i petlja Čačak Istok, odnosno nova Preljina, koja omogućava vezu sa postojećim državnim putevima ka Čačku i Požegi. Izgrađen je i deo petlje Katrga, koja bi trebalo da poveže Moravski koridor sa budućom brzom saobraćajnicom, poznatom kao Gružanski koridor.
Na ovom delu auto-puta izgrađeno je 16 mostova, četiri nadvožnjaka i sedam podvožnjaka, kao i lokalni putevi i objekti hidrotehničkog uređenja Zapadne Morave. U okviru celog projekta izvode se i radovi na uređenju reke Zapadne Morave, kako bi se auto-put zaštitio od velikih voda, ali i povećao stepen zaštite okolnog područja od poplava.
Moravski koridor se najavljuje kao prvi digitalni auto-put u Srbiji, sa sistemima koji omogućavaju brzu razmenu informacija, praćenje stanja na putu i bezbednije odvijanje saobraćaja. Projektovan je za brzinu od 130 kilometara na čas, a širina auto-puta iznosi 30 metara.
Međutim, uz sve najavljene koristi za građane, privredu i saobraćaj, ostaje i pitanje koje prati ovaj projekat od početka: koliko će Moravski koridor na kraju koštati?
Porta Krug je 2024. godine pisao da je izgradnja auto-puta, čija je prvobitno najavljivana cena bila 900 miliona evra, odnosno 745 miliona evra plus PDV, prema tada dostupnim podacima već bila dostigla 1,4 milijarde evra. Umesto prvobitno ugovorenih osam miliona evra po kilometru, računica je tada pokazivala da je cena već porasla na 12,3 miliona evra po kilometru.
Još veće pitanje predstavljaju troškovi zaduživanja, kamate, dodatni radovi, eksproprijacija i hidrotehničko uređenje. Zbog toga su se već pojavljivale procene da bi, kada se uračunaju svi troškovi, svaki kilometar Moravskog koridora mogao da košta između 25 i 30 miliona evra.
Za Kraljevo je otvaranje deonice do Preljine nesumnjivo važan infrastrukturni događaj. Auto-put će skratiti putovanja, promeniti saobraćajne tokove i otvoriti nove mogućnosti za razvoj privrede, turizma i svakodnevno povezivanje sa većim centrima.
Ipak, ostaje obaveza države da građanima jasno saopšti konačnu cenu projekta, način finansiranja i stvarne troškove koje će javne finansije snositi u godinama koje dolaze.
Radove na Moravskom koridoru izvodi američko-turski konzorcijum „Bechtel–Enka”.
