Električni trotineti svakodnevno se mogu videti u pešačkoj zoni u centru Gornjeg Milanovca, iako propisi jasno određuju ko sme da ih vozi i gde je njihovo kretanje dozvoljeno. Građani upozoravaju da brza vožnja među pešacima predstavlja rizik, a jedna sugrađanka, koju je u centru grada udario električni trotinet, i dalje se oporavlja od povreda koje je tada zadobila.

Iako su pravila za korišćenje električnih trotineta zakonom uređena, u praksi se ona često ne poštuju. U centru Gornjeg Milanovca, naročito tokom večernjih sati kada je veliki broj građana u šetnji, električni trotineti mogu se videti na površinama namenjenim pešacima – u delu glavne ulice koji je zatvoren za saobraćaj, na Trgu kneza Mihaila i u gradskom parku.

Poseban problem predstavlja to što se trotinetima kroz pešačku zonu često kreću deca, među kojima ima i onih koji prema zakonu još nemaju pravo da upravljaju ovim vozilima.

Udarac koji je promenio svakodnevicu

Jedna od onih koja je osetila posledice vožnje električnog trotineta u pešačkoj zoni je Mina Marković iz Gornjeg Milanovca. Nju je 26. maja, oko 18.30 časova, dok je šetala centrom grada sa četvorogodišnjim sinom, udario električni trotinet kojim je upravljalo trinaestogodišnje dete, koje prema važećim propisima nije imalo pravo da upravlja tim vozilom.

Mina kaže da se svega što se dogodilo tog dana i dalje jasno seća.

– Teško je zaboraviti taj 26. maj. Sve se dogodilo predveče, oko 18.30 časova. Dok sam čekala da ćerka završi čas likovnog, sa sinom koji ima četiri godine šetala sam centrom, dakle u pešačkoj zoni. Hodali smo sredinom zatvorene ulice i negde otprilike kod „Lagune“ čula sam neki zvuk i samo osetila veoma jak udarac. Imala sam utisak da sam se „zgužvala“. Pala sam napred, preko ruku, i tek kada sam udarila glavom o zemlju shvatila sam da me je nešto udarilo – priseća se Mina.

Kako navodi, pošto je po profesiji fizioterapeut, odmah je bila svesna da povrede mogu biti ozbiljne.

– Znam kako dolazi do povreda i šta mogu da očekujem. Kada sam videla svoje ruke, bile su izvrnute, jer nisam stigla ni da ih ispružim prilikom pada. Sve se dogodilo iznenada, s leđa, a ja sam hodala potpuno opušteno. Bilo mi je jasno da postoji prelom desne ruke, a za levu nisam bila sigurna, iako je i ona bila iščašena i potpuno modra – kaže ona.

Mina dodaje da je, uprkos povredama, prvo pokušala da pronađe svoje dete i da reaguje.

– Uspela sam nekako da ustanem i da podignem trotinet, koji je bio pretežak. Jedva sam se kretala. Samo sam pokušavala da pronađem svoje dete i ubrzo sam shvatila šta me čeka – kolaps, jaki bolovi i sve ono što ide uz prelom. Vikala sam da neko pozove Hitnu pomoć i policiju, jer sam osećala da ću uskoro pasti u nesvest. Pala sam i drugi put, ljudi su počeli da prilaze i dok nije stigao sanitet nisam mogla da se pomerim – navodi Mina.

Mina upozorava da bi posledice ovakvog udara za mnoge druge osobe mogle biti još ozbiljnije.

– Mislim da bi neko drugi na mom mestu mnogo gore prošao. Ne daj Bože da je to bila trudnica, dete, neko ko je krhkije građe ili starija osoba. Pitanje je da li bi ustali posle takvog udarca. Ja sam sportista, plivam, rame koje je nastradalo je ojačano, imam snažnu konstituciju, pa sam prošla kako sam prošla – kaže ona.

Oporavak i dalje traje.

– Period oporavka još traje. Krenulo mi je novih deset terapija i kada se one završe, to će biti ukupno oko pedeset terapija. Nadam se da ću možda tek u decembru moći rame da koristim kako treba i da ću moći da se vratim svom poslu fizioterapeuta. I to – možda – ističe Mina.

Nakon ovog iskustva, Mina je putem društvenih mreža uputila apel roditeljima čija deca koriste električne trotinete.

– Nikada ne znate iza kog ćoška može da se pojavi neko nestručan i neobučen vozač. Vi koji deci dozvoljavate da ih voze, a da niste ni pogledali kako to zaista rade, da li umeju i kuda voze – jedan pogrešan potez može nekoga ozbiljno ugroziti. Deca često ne poznaju pravila saobraćaja i ne poznaju opasnost. Naučite ih da svako u saobraćaju mora voditi računa i o drugome, a ne samo o sebi. Mnogo dece viđam da jure na trotinetima u papučama, bez opreme, bez signalizacije i nepromišljeno – poručila je Mina.

Šta kaže zakon: Ko sme da vozi električni trotinet?

Iako se električni trotineti često koriste kao brzo i praktično prevozno sredstvo, njihova upotreba regulisana je Zakonom o bezbednosti saobraćaja.

Električnim trotinetom mogu da upravljaju osobe starije od 14 godina. Za vozače mlađe od 18 godina obavezna je zakopčana zaštitna kaciga.

Na električnom trotinetu sme da se nalazi samo jedna osoba, a ukoliko se više vozača kreće u grupi, dužni su da voze jedan iza drugog.

Električni trotineti podležu evidenciji, a vlasnici dobijaju evidencionu nalepnicu koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja.

Gde električni trotineti smeju da se kreću?

Prema propisima, vozači električnih trotineta prvenstveno treba da koriste biciklističke staze, biciklističke trake ili pešačko-biciklističke staze.

Ukoliko takva infrastruktura ne postoji, vozač može da se kreće kolovozom, ali samo pod uslovima koje propisuje zakon.

Kada prelazi ulicu preko pešačkog prelaza, vozač električnog trotineta mora da siđe sa vozila i da ga gura preko prelaza.

Vozač ne sme da prevozi drugu osobu, da ispušta upravljač iz ruku, da koristi oba uva sa slušalicama, kao ni da na drugi način ugrožava bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Kazne za nepoštovanje propisa mogu biti i do 120.000 dinara

Vožnja električnog trotineta bez evidencione nalepnice kažnjava se sa 10.000 dinara. Ista kazna predviđena je i za upravljanje bez zaštitne kacige kada je ona obavezna, prevoz druge osobe na trotinetu, nekorišćenje svetloodbojnog prsluka kada je propisan, kao i za kretanje površinama na kojima vožnja električnim trotinetom nije dozvoljena.

Za upravljanje električnim trotinetom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, kao i za odbijanje alkotestiranja, kazne mogu iznositi od 20.000 do 120.000 dinara, uz mogućnost izricanja dodatnih zaštitnih mera.

Deca mlađa od 14 godina ne smeju da upravljaju električnim trotinetima, a u takvim slučajevima odgovornost mogu snositi roditelji ili staratelji kroz prekršajni postupak.

Pešačka zona mora ostati prostor za pešake

Električni trotinet može biti korisno i praktično prevozno sredstvo, ali samo kada se koristi odgovorno i na mestima gde je njegovo kretanje dozvoljeno.

Slučaj iz centra Gornjeg Milanovca pokazuje da samo postojanje propisa nije dovoljno ukoliko se oni ne poštuju. Građani upozoravaju da se pešačke zone ne smeju pretvoriti u prostor u kojem su pešaci prinuđeni da strepe od vozila koja se među njima kreću velikom brzinom.

Doslednija kontrola, ali i veća odgovornost samih vozača, neophodni su kako bi pešačke zone ostale ono što im i naziv kaže – prostor namenjen prvenstveno pešacima.

V.P. gminfo.rs