Gornji Milanovac – Sve više roditelja već sa decom od dve godine dolazi kod logopeda zbog kašnjenja u razvoju govora, dok su kod predškolaca najčešći problemi sa izgovorom glasova, kaže Maja Cakić, master logoped i vlasnica „Logo Mašnice“.

Cakić ima oko 20 godina iskustva u logopedskom radu, a u Gornjem Milanovcu „Logo Mašnica“ radi već osam godina.

Prema njenim rečima, granica uzrasta u kojem roditelji počinju da traže pomoć zbog govorno-jezičkog razvoja pomerila se u odnosu na raniji period.

„Sve više se javljaju deca oko druge godine, roditelji sa decom od dve godine, dolaze na to progovaranje. Praksa pokazuje da se definitivno pomerila ta granica u odnosu na nekada, kada su deca progovarala regularno sa godinu dana. To je sada sve pomereno – do druge godine se dešava ono što se dešavalo sa godinu dana“, kaže Cakić.

Od kašnjenja u govoru do problema sa izgovorom

Kod dece od druge do treće godine, kako navodi Cakić, najzastupljeniji su mali fond reči i slučajevi kada dete uopšte ne govori. U uzrastu od tri do šest godina najčešći su artikulacioni poremećaji, odnosno problemi sa izgovorom glasova.

„U tom nekom razdoblju od tri do pet, šest godina najintenzivniji su artikulacioni poremećaji. Poremećaj izgovora glasova uglavnom i treba da se sanira do početka škole“, objašnjava ona.

U ranom školskom periodu mogu se javiti teškoće u usvajanju tehnika čitanja i pisanja kao posledica prethodno nerešenih govorno-jezičkih poremećaja.

Kada je reč o izgovoru glasova, Cakić navodi da se glas „lj“ radi među poslednjima, oko šeste godine, kada je dete zrelo da usvoji sve glasove.

Svako šesto dete ima govorno-jezički problem

Cakić navodi da preventivni pregledi i testiranja dece za upis u školu pokazuju značajnu zastupljenost govorno-jezičkih poremećaja.

„Testovi za školu koji se rade za upis u prvi razred pokazuju da neko šesto, sedmo dete ima poremećaj artikulacije govora ili neki od govorno-jezičkih poremećaja. Znači, svako šesto dete“, navodi ona.

Prema njenim rečima, danas se više pažnje obraća na govorno-jezički razvoj dece, ali je istovremeno i sama zastupljenost ovih poremećaja veća.

Ekrani nisu jedini uzrok

Govoreći o uticaju telefona i drugih ekrana, Cakić kaže da ih ne smatra primarnim uzrokom problema sa govorom.

„Ne mislim da su primarno krivi ekrani. Ja uvek kažem i roditeljima i kroz praksu, mora da bude ta, pod navodnicima, klimava govorno-jezička baza da bi ekran mogao potpuno da utiče kod deteta da ne govori ili da poremećeno govori“, kaže ona.

Ipak, smatra da ekrani doprinose problemu, posebno kada dete nema dovoljno pažnje i kvalitetne komunikacije sa roditeljima.

„Malo se stvarno provodi vremena sa decom i mislim da deca traže tu pažnju. Nedostaje im ta posvećenost i onda pribegavaju gledanju tih sadržaja, što loše utiče“, navodi Cakić.

Ona posebno ističe značaj neposredne interakcije roditelja i deteta.

„Nije dovoljno da dete bude samo pored roditelja. Bolje da petnaest minuta bude u nekoj interakciji sa roditeljima. Toga je stvarno malo danas. Dete traži i pitanje i odgovor i tu neku interakciju kako bi razvijalo govor“, objašnjava.

Kada roditelj treba da potraži pomoć?

Cakić savetuje roditeljima da ne čekaju ukoliko primete da dete zaostaje u govoru ili neki glas nepravilno izgovara. „Treba da se obrate logopedu. Roditelji čim nešto primete kod deteta treba da se obrate“, kaže ona.

Posebno važnim smatra preventivne preglede u najranijem uzrastu. U državnoj ustanovi u kojoj radi uvedeni su preventivni logopedski pregledi, na koje dolaze i bebe od devet do 12 meseci.

Prema njenim rečima, pedijatar je taj koji treba da upućuje dete logopedu i u tako ranom uzrastu, jer se problem može otkriti i odmah početi sa radom.

„Roditelj je vrlo osetljiv na dete i vidi kad je neka razlika u odnosu na drugu decu, u govoru ili čemu god. Čim primeti da to nešto nije kao kod vršnjaka, odmah da se javi logopedu“, navodi ona.

U Gornjem Milanovcu broj dece raste

Kada je reč o Gornjem Milanovcu, Cakić kaže da se roditelji nešto češće obraćaju zbog problema sa izgovorom glasova, ali da ima dosta i dece koja dolaze zbog kašnjenja u govoru.

„Više ispravljanja glasova, mada je sad to, što kažem, mrtva trka. Ima stvarno dosta dece i na progovaranju. Ovde kod nas najzastupljenija su mala deca od druge do treće godine zbog malog fonda reči ili uopšte ne govore. I dosta ima predškolaca da isprave glasove do škole“, kaže Cakić.

U Gornjem Milanovcu radi osam godina, a broj dece koja dolaze po pomoć, kako navodi, raste iz godine u godinu.

„Raste broj stvarno iz godine u godinu“, kaže ona, uz procenu da bi, s obzirom na obim posla, bile potrebne još dve do tri koleginice.

Dva tretmana nedeljno i vežbe kod kuće

Deca na logopedske tretmane, prema njenim rečima, obično dolaze dva puta nedeljno, što smatra optimalnim. Tretmani traju 30 minuta.

Koliko će tretman trajati zavisi od broja glasova koje dete treba da usvoji, reakcije deteta, ali i konekcije između terapeuta i deteta.

„Negde je optimalno da se po glasu, da kažem školski, radi pet, šest nedelja“, navodi Cakić.

Važan je i rad kod kuće. Prema njenim rečima, oko deset minuta dnevno može da se odvoji za vežbu i ponavljanje onoga što je rađeno na tretmanu.

Na razvoj govora utiče više faktora

Cakić navodi da na razvoj govora mogu uticati različiti faktori – organski, psihološki, socijalni i genetski. Među njima su, kako navodi, i prevremeno rođenje i povrede na porođaju. Posebno ističe nedostatak kvalitetnog vremena koje roditelji provode sa decom.

„Dosta je dece danas koja su nekako zanemarena. Roditelji, jasno je, žure i jure. Svi mi trčimo za tim nekim novcem koji je danas neophodan. Generalno, malo je vremena za decu i za neko kvalitetno vreme“, kaže ona.

Dodaje da dete kroz igru i razgovor treba da ima dvosmernu komunikaciju, odnosno mogućnost da pita i dobije odgovor.

Na razvoj govora može uticati i vršnjačka grupa, pa se dešava da dete imitira drugo dete koje nepravilno izgovara glasove.

Više dečaka nego devojčica

Prema iskustvu Cakić iz rada u Gornjem Milanovcu i Beogradu, među decom koja dolaze zbog problema sa govorom ima više dečaka.

„Sve više se govori da dečaci kasnije progovaraju i jeste generalno u statistici pokazano tako“, navodi ona.

Objašnjava da dečaci, prema njenom iskustvu, kasnije sazrevaju ne samo u govoru i jeziku, već i u pogledu pažnje. „Dečaci imaju tu kraću pažnju, lutajuću, difuznu. Oni bi samo bili u pokretu, u motorici, prosto ne slušaju“, kaže Cakić.

Logopedska pomoć potrebna je i odraslima

Logopedu se, prema rečima Cakić, obraćaju pacijenti od najranijeg uzrasta pa sve do odraslog doba.

Kod odraslih pacijenata rade se, između ostalog, afazije koje mogu nastati nakon tumora, operacije na mozgu ili određene lezije.

Cakić navodi da je nedavno radila i sa jednom starijom pacijentkinjom, a objašnjava da vrsta problema zavisi od toga koji je deo mozga oštećen. Kako navodi, ukoliko je zahvaćena Brokina strana, pacijent može imati nemogućnost govora, dok kod oštećenja Wernickeove strane može biti izraženiji problem sa razumevanjem.

I kada je nalaz uredan, može se raditi stimulacija

Cakić navodi da se dešava da procena pokaže da je sa detetom sve u redu, iako ono još ne govori u meri u kojoj bi trebalo.

U takvim slučajevima dete upućuje na logopedsku stimulaciju, a ne nužno na klasičan tretman.

„Svakako je neophodno i uvek dete upućujem na logopedsku stimulaciju. Znači, ne na tretman, nego prosto dete krene na stimulaciju i to brzim tokom se dogodi da dete progovori“, kaže Cakić.

V.P. gminfo.rs