Vest da je na Badnji dan od posledica srčanog udara u saobraćaju stradao iguman Jovo, protresla je celu planinu Vujan i širu okolinu. Iz kuća Nikitovića u Gornjoj Trepči, sva deca Rajka i Koviljke ponela su naum da služe Bogu. Dva sina i ćerka dobila su monaški postrig a najmlađi Dragan, postao je sveštenik.

Po završenoj Bogosloviji u Prizrenu i tek zamomčen neko bi rekao golobradi monah, dolazi poslušanjem u zaklonit i retko posećen, osiromašeni manastir Vujan. Uzdiže ga.

U njemu ostaje pet decenija neprekidno. Može li se to opisati jednim novinskim stupcem. Nemoguće.

Na dan Prvog stradalnika Hristovog, arhiđakona Stefana episkop Žički Justin služio je opelo za upokojenje arhimandrita Jovana. Sasluživalo je 24 sveštenika i jeromonaha. Reka naroda već se slila u portu. Dan je bio mrazovit i ciljno sunčan.

Po besedi jednog protonamesnika i jednog arhijereja, vladika Justin se obratio narodu i prevashodno monahinji Hristini, rođenoj sestri Jovanovoj koju svi od milošte zovemo Jela. Da bude molitvama uz brata a na ovozemaljskom životu ni ona ni manastir neće ostati sami. On, kao nadležni episkop za to garantuje. Vladika je govorio vrlo iskreno i emotivno zasluživši s razlogom, jer i sam kao mladi murjanin iz rodnog Čačka pohodio je Vujan i kao svi, uvek u njemu bio ugošćen.

Na ovoj sahrani koja prevazilazi lokalne okvire a zasigurno biće trajno upisana u letopis Moravičkog okruga, bilo je vidno prisustvo političkog i privrednog vrha grada Čačka. Iz Milanovca, viđen je samo prvi čovek kompanije „Metalac“, Dragoljub Vukadinović i mladi privrednik i vlasnik štamparije „RP“, Marko Rakić.

gminfo.rs