Dobitnik NIN-ove nagrade za roman „Luzitanija“, pisac, likovni umetnik i predavač, Dejan Atanacković, održao je sinoć pred Milanovčanima na 10. protestu pod parolom „Srbija protiv nasilja“ u ovom gradu, jedan od najnadahnutijih govora od početka okupljanja na Trgu kneza Mihaila ovog leta, što je malo koga ostavilo ravnodušnim.

Ističući da je u manjim sredinama mnogo teže ljudima da pruže otpor pristiscima i ucenama; on je poručio okupljenima da nikako ne smeju zaboraviti od koga dolazi to nasilje. Dotkao se i ubrzane urbanističke devastacije zemlje, naročito Beograda, ali ne samo savremene, već i arheološke arhitekture, te poručio da izbori bez ispunjenja zahteva protesta neće biti izbori.

– Ne sme se zaboraviti nijedan slučaj nasilja. Pamtićemo, beležićemo, ne radi lične osvete, to nikad neće biti naša motivacija, već zato što je naša obaveza da se kriminal ne zanemari i ne zaboravi. Naša je obaveza da se kriminalcima sudi, da im se ne dozvoli da se sutra pritaje u nekoj novoj vlasti, u nekom novom javnom preduzeću, javnoj upravi. Pamtite im imena, pamtite im lica, pošaljite im i poneku razglednicu sa pozdravom uz toplo podsećanje da ih nećemo zaboraviti i neka dobro razmisle šta im sleduje čim ostanu bez podrške bezakonja i korupcije. Napišite im da mogu da računaju na dve stvari: imaće adekvatnu pravnu zaštitu, i da će im biti suđeno, – rekao je Atanacković.

Iako se, kako je rekao, sistemsko zlo čak i bolje vidi u manjim gradovima, ono sada neobuzdano isplivava na svakom koraku i u Beogradu, naročito očigledno kroz građevinske poslove vlasti i onih koji su joj bliski. Za Atanackovića to uništavanje prestonice nije samo sadašnje i površinsko, već se pokušava dubinski uništiti čak i kroz uništavanje njene prošlosti:

– Beograd se pretvara u koruptivnu kaljugu kriminalne gradnje, u periferiju trećeg sveta, gde razna korumpirana bagra stiče privilegije i pravo da nam ruši nasleđe, zgrade s kraja 18. i početka 19. veka, da bi na njihovom mestu podizali besmislene soliterčine za pranje prljavog i kriminalnog novca. A pošto je Beograd vaš, koliko je i moj, treba da znate da je poslednjih dana uništeno najvažnije arheološko nalazište u ovom delu Evrope, Belo Brdo; vinčanska kultura, kojom se svi u Srbiji ponosimo. Đubrad režimska je, uz podršku kriminalnog Zavoda za zaštitu spomenika, izlila beton preko arheoloških slojeva kulture stare 7000 godina, najznačajnijeg neolitskog lokaliteta u Evropi. Zato vas molim da se borite za vaš i naš Milanovac, koji je oduvek gajio svoje nasleđe, da odbranite svoj Dom kulture, da odbranite vaše pozorište, jer dosta nam je tajkunskih hotela, tajkunskih kafana, dosta nam je predsednika opština koji mašu repom pred tajkunskim parama, – poručio je pisac Milanovčanima.

On je izneo stav da je postalo nepodnošljivo živeti u ovoj državi, jer to i nije država; da ni naše društvo u širem smislu, bez ikakve sumnje, neće opstati ako opstane aktuelna vlast.

– Nećemo opstati ne samo zato što će nam pokrasti, zatrovati i porušiti sve što je deo našeg identiteta; ne zato što će nas nestajati po 15 hiljada godišnje, ne zato što će svako kome se ukaže prilika da se spakuje i ode iz ovog brloga to i uraditi; nego zato što će nam ubiti dostojanstvo. Zato što više sebe nećemo smeti da pogledamo u ogledalo, zato što ćemo biti saučesnici u svemu onome čemu nismo pružili otpor. Ali nemamo nikakvog razloga za to, ovo društvo vrlo dobro zna kako se pruža otpor okupatoru.

– Svi državni resursi, sve institucije su stavljene u službu organizovanog kriminala. Nema nijednog problema, nijednog slučaja kršenja zakona i nasilja nad kolektivom ili pojedincem koji se može rešavati kroz institucije države. Tužilaštvo je na nepoznatoj adresi, policija progoni policajce koji rade svoj posao, zavod za spomenike ruši spomenike, komunalna preduzeća stvaraju divlje deponije. Imamo predsednicu Vlade koja ne zna kako se zove ako se prethodno ne konsultuje sa svojim šefom. A na čelu države je pojedinac sa narcisoidnim poremećajem ličnosti, šef koji krije dokaze o ubistvima u kafiću Panda na Кosovu, na naplatnoj rampi kod Doljevca, koji ubicama Olivera Ivanovića pruža sigurnu kuću, čiji su pokrajinski ministri proglasili pilota heroja Omera Mehića alkoholičarem. On ne sme, osim u vidu fotomontaže, da ode u osnovnu školu i upiše se u knjigu žalosti, koji na dan masakra potpisuje zakon za otimanje javne imovine, koji ovih dana na ispovest zlostavljane žene odgovara „da joj on nije kriv što se udala“, – podsetio je Atanacković, što je proizvelo najburnije reakcije sinoćnjeg okupljanja.

On je dodao da izbore treba da traže svi, ali da nema izbora po diktatu režima, nema izbora pre ispunjenja zahteva protesta. Svima treba da bude jasno, rekao je Atanacković, da će, ako se ne ispune svi zahtevi, to biti izbori bez izbora.

M.M.V.P.GMInfo.rs

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!