Mnogo osporavan, više puta prežaljen i otpisan, delimično kenselovan u delu srpskog društva zbog oštrog jezika i političkih stavova, sa druge strane voljen, obožovan, slavljen, citiran, mitologizovan, Borisav Bora Đorđević (1952, Čačak) frontmen Riblje Čorbe, na koncertu u okviru 16. Srpskog festivala svetske muzike u Gornjem MIlanovcu, opravdao je status kontroverzne legende sa retkom harizmom. Bukvalno uspevši da ostane na nogama.

Rock and roll

Iz publike se činilo da se jedva popeo na binu i teško došao do stolice. Neki su se pitali da li će izdržati, na šta će ovo da liči? Međutim, posle početnog zagrevanja i kašljucanja usledio je uragan koji je trajao naredna skoro dva i po sata stavljajući svima na punom Trgu kneza Mihaila do znanja: Živi smo, slušate veliki bend. I oni koji su ga odavno otpisali prisetili su se kakve je sve kultne stihove Bora napisao i otpevao tokom skoro 50 godina.

Riblja čorba, jedno vreme uz Bijelo dugme najpopularnija grupa Jugoslavije, uspeva i danas posle mnogo lomova da regrutuje novu publiku, zadržavajući i deo stare koja je preživela a nije se razočarala u Đorđevića. U Milanovac su iz Jagodine, Čačka, sa Rudnika…došli uglavnom njegovi mlađi fanovi, ali bilo je i prvoboraca.

Nije lako nakon dugog burnog boemskog života rokenrol zvezde, ne samo svirati i pevati u Borinim godinama, već i iznova obnavljati Čorbu. On je preživeo davne odlaske Rajka Kojića i Bajage, ali i nedavnu smrt svog prijatelja i basiste iz prve postave Miše Aleksića.

Sa tri mlađa muzičara, uz saborce od samih početaka, bubnjara Vicka Milatovića, i nešto malo kasnije pridošlog kultnog gitaristu Vidoju Božinovića Džindžera, bend kao da ima novu svežinu. Džindžer je, poput Dragija Jelića prošle godine na istom mestu, imao svoje gitarske minijature iako i on na pragu osme decenije.

A Bora je rokerski izdržao sve. Do kraja. Čak je izvukao i pevački tešku stvar “Pogledaj dom svoj anđele”. Te večeri, 22. aprila 2024, na Trgu smo možda gledali nešto što neće biti moguće ponoviti još mnogo puta.

Folk and roll

Na potpunom drugom polu od Đorđevića – srpski folklor. Da li će Čorbine pesme živeti u budućnosti videćemo, ali jedno je sigurno: tradicionalne igre i pesme Srbije žive (I živeće) vekov’ma. To je dočarao sjajni KUD “Šumadija” iz Gornjeg Milanovca na nastupu “Naš KUD – naš grad”. Posvećeni, strastveni, posebno inspirisani, uglavnom vrlo mladi ljudi, više od sat vremena vodili su nas kroz muzički i plesni život naših ne tako dalekih predaka. “Cane, jane moj Dragane” je verovatno nekad u Levču, a i šire, bilo popularno kao u naše doba “Dva dinara druže”. A gde je taj Levač? Ili gornji Kačer, čije smo igre takođe imali prilke da vidimo, pitaćemo se mnogi u današnjoj Srbiji? Zato KUD “Šumadija” ima i prosvetiteljsku ulogu. Uzbudljivo finale festivala i sve to u punoj sali Doma kulture.

Dozivanje kiše

Kiša je nekoliko događaja oterala sa glavnog trga, ali ruku na srce, osim glavobolje za organizatore, nama ostalima – publici i izvođačima – donela je poseban užitak. Jer, nastupi Vrela i Legendi, pa i kubansko-srpske kombinacije Salsa y punto, zbog broja zainteresovanih konzumenata tih sadržaja u Gornjem Milanovcu, više priliče kamernijem Domu kulture, nego velikom otvorenom prostoru. U takvom ambijentu, bez slučajnih prolaznika, Vrelo i Salsa y punto priredili su prave male muzičke poslastice.

Trg je prirodno mesto samo za prave legende, velike,  megabendove za naše prilike. Oni naprave takvu atmosferu da i ovi što sviraju pre njih zakače parče slave. Ove godine takvu ulogu imala je Riblja čorba, pa je veliki broj ljudi došavši zbog njih imao sreću da čuje i srpski bluz sastav The Hipshakers pojačan Amerikancem oženjenim Srpkinjom, Nilom Nolenom (uskoro će se kako kaže preseliti ovde), i iskusnim norveškim bluzerom Trondom Iterbom. Grupa odličnih muzičara zvučala je uigrano, iako Trond nikada do sada nije nastupao sa njima, dok je Nil odlično komunicirao sa publikom, pomalo i na srpskom, a na kraju je i najavio Boru Đorđevića rekavši da stiže “Man from Čačak”. Iterbo je bio svuda, posećivao je koncerte drugih izvođača – posebno mu se dopalo Vrelo, uverava da tako nešto nije čuo.

U Milanovac je opet zbog SWMF došao jedan ambasador, ovog puta kubanski i prisustvom uveličao deo programa posvećenog latino ritmovima, kulturi i gastronomiji daleke karipske zemlje.

Ali najjače prisustvo na 16. Srpskom festivalu svetske muzike, ipak, je ostvario – Čovek iz Čačka.

M.B. SWMF