Piše BOŠKO LOMOVIĆ

● Tapšanje po ramenu me je dovelo do ─ ortopeda.
● Na dobrom smo putu: pomak po pomak, nikad nadomak.
● Opružio sam se prema guberu. Kolena su mi pod bradom.

● Vreme je najbolji sudija. Moj parničar se upokojio.
● Narod ima vlast ─ vlast ima narod. Kako gde.
● Postim svaki dan. Tako sastavljam kraj s krajem.

● U našim rekama ribe plivaju leđno. Treniraju za Olimpijadu.
● Krijemo prljav veš. Ne mora svi da znaju kakva nam je stolica.
● Doktore, nešto sa mnom nije u redu. Čujem jedno, a vidim drugo.

● Ostavite vlast na miru. Valjda ona zna šta je za nju najbolje.
● Šta, prazni vam džepovi? Stavite ruke u njih.
● Folk-pevač vozi „mercedes“, operskog drugi vozaju.

● “Molite se Bogu za one koji su na vlasti“, uči nas crkva. Molim se iz sve snage, ali oni nikako da siđu.
● Razlike između muškaraca i žena sve su manje. Rodna ravnopravnost se bliži savršenstvu.
● Penzija mi je dovoljna da kupim potrošačku korpu. Ali, kako da je napunim?
●Pola čovečanstva moraće se navići da živi s koronom. Drugu polovinu će ta obaveza mimoići.