Božićni post počinje 28. novembra i traje 40 dana – do Badnjeg dana, 6. januara. Pravoslavni vernici se ovim postom pripremaju za proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Božića.

Kada počinje božićni post

Božićni post za vernike pravoslavne crkve počinje 28. novembra 2024. i traje do 6. januara 2025.

Božićni post je u pravoslavlju po dužini trajanja drugi po redu, nakon Vaskršnjeg posta, a po strogosti posta, blaži je od Vaskršnjeg i Velikogospojinskog posta, napominje Vikipedija. Podrazumeva 40 dana uzdržavanja od mrsne hrane i alkohola, ali i grešnih misli, želja i dela.

„Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdražavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina. Stoga, Sveti Vasilije Veliki opominje: Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanju od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela“, ističe se u Vodiču kroz pravoslavlje.

Ipak, najčešće se „uputstva“ svode na ono što se sme i ne sme jesti u ovom periodu.

Ishrana tokom božićnog posta

Kako navodi Crkveni kalendar, u toku celog ovoga posta ne jede se meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni osim kad se posti „na vodi”.

Od 28. novembra do 30. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.

Od 31. decembra do 6. januara – poslednje nedelje – post je stroži i isključuje ribu. Ponedeljak, sreda i petak su na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.

Riba se jede na Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembra), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Treba jesti pomalo, toliko da se telo okrepi, ali nikako ne treba sebe dovesti u stanje iznurenosti i onemoćalosti, jer svrha je da telo i duša zajedno putuju do cilja – zajednici s Bogom.

Takođe, valja podsetiti i da kad neka slava padne u vreme posta, kao na primer Sveti Nikola (19. decembar), obavezno je posna trpeza.