• 20 januara, 2021

Božićni praznici i običaji

foto: S. Savović

Božićni praznici zauzimaju centralno mesto u našoj narodnoj religiji. Badnji dan i Božić su tako i praznici najbogatiji običajima. Iako je sam praznik posvećen Hristovom rođenju, običaji koji se primenjuju ne mogu se baš okarakterisati kao hrišćanski. Većina njih utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Sve radnje bile su inspirisane težnjom da se obezbedi sreća i napredak u sledećoj godini.

foto: S. Savović

Običaji koji se primenjuju na Badnji dan, samo se nastavljaju na Božić. Zajedno čine jednu celinu i međusobno se prožimaju. Zbog toga u našem narodu često za dve neodvojive i povezane stvari kaže da su „kao Božić i Badnji dan“. Skoro sve obredne radnje koje su karakteristične za Badnji dan i Božić i danas se primenjuju gotovo u svakom domu kod našeg naroda.

Najznačajnija obredna radnja koja se obavlja na Badnji dan je sečenje svetog drveta –Badnjaka. Različiti naši naučnici,etnolozi, zastupaju različite teorije o tome kako se doživljavao badnjak u našoj narodnoj religiji. Po mišljenju Špira Kulišića, badnjak je duh vegetracije čija se oplodna moć svake godine prenosi na polja i stada.

Veselin Čajkanović smatra da je spaljivanje badnjaka prehrišćanski ritual, gde je badnjak božanstvo koje se prvo spaljuje, pa onda vaskrsava čime se uspostavlja kontinuitet dobrog odnosa božanstva prema domaćinu. Sima Trojanović na badnjak gleda kao na fetiš iz paganskog perioda. Kako bilo, badnjak bi, kao sveto drvo, trbalo porodici da obezbedi prosparitet, pa se u skladu sa tim prema njemu postupalo prema strogo utvrđenim pravilima. Sečenje badnjaka obavlja se rano ujutru, pre izlaska sunca i obavljaju ga isključivo muškarci.

foto: S. Savović

U rudničko-takovskom kraju seče se jedan badnjak koji se nosi kući pa se kasnije seče na tri dela i tako unosi u kuću. Drvo koje se seče u ovim krajevima je cer, dok se negde bira bukva ili hrast. Kada odabere drvo za badnjak domaćin izgovara: “Pomaže, Bog! Čestito badnje jutro!” Zatim bi ga obasuo žitom ili kukuruzom. Badnjak se uvek seče sa itočne strane, a gledalo se da se preseče iz jednog ili tri pokušaja.Verovalo se da prvi iver ima čarobnu moć, pa se nosi kući i čuva se. Kada se domaćin vrati, badnjak prislanja uz istočnu stranu kuće. Sa prvim mrakom badnjak se unosi u kuću.

foto: S. Savović

Zajedno sa badnjakom unosila se i Božićna slama koja se prosipa na pod. Domaćica u slamu ubacuje darove ( orahe, suve šljive, jabuke, a u novije vreme bombone i druge slatkiše). Dok to radi ona oponaša zvuk kvaočke-“kvoče”, a dece koja traže darove u slami “pijuču”. Slama simbolizuje jasle na kojima se rodio Isus Hrist, a kako je i ona u narodu personifikacija božanskog bića i sa njom postupalo poput ostataka badnjka, nosili su je u kokošinjac, pčelinjak, ambar, obavijali voće, sve sa ciljem da se obezbedi što plodnija godina.

Iako posna, večera na Badnje veče morala je biti raznovrsna i bogata. Verovalo se da će takva biti i godina koja je na pomolu. Paljenjem badnjaka i večerom, završavali su se svi običaji vezani za taj dan.

Božić kao dan Hristovog rođenja smatra se uz Uskrs najvećim kalendarskim praznikom. Iako se slavi tri dana, prvi dan je najbogatiji običajima.

foto: S. Savović

Rano ujutru na Božić mesi se božićna česnica. Okruglog je oblika i u nju se pre pečenja stavljaju različita znamenja. Za vreme božićnog ručka česnica se lomi. Nakon što se okrene tri puta prelomi se i svaki član domaćinstva prihvati se za jedan deo česnice. Predmet koji pojedinac nađe u svom komadu česnice, simbolizovaće šta ga očekuje tokom godine. Tako je u česnicu stavljan novčić-simbol lične novčane dobiti, grančica drena-simbol zdravlja, pšenica-sreća u usevima, pasulj-sreća u konjima, deo badnjaka-sreća u kući.

Na dan Božića u kući se očekivao i dolazak natprirodnog bića. On se pojavljivao u liku položajnika. To je prva osoba koja na Božić uđe u kuću. Idući u posetu položajnik nije nikoga trebalo da sretne na putu, jer prve čestitke treba da uputi domaćinu koji ga je očekivao. U kuću u koju ulazi trbalo bi da zakorači desnom nogom, jer desna strana smatrala srećnom. Pri dolasku prilazi ognjištu i džara vatru badnjakom trudeći se da proizvede što više varnica izgovarajući: “Koliko varnica, toliko parica, koliko pšenice, toliko dečice”.

Pored česnice na božićnoj trpezi je obavezna i pečenica. Za tu svrhu najčešće se klala svinja, a u nekim krajevima i ovca. Često je životinja koja se birala za pečenicu morala biti bela, bez ikakvih telesnih nedostataka. Ubijala se isključivo nožem ili udaranjem u čelo krupicom soli. Izbegavala se upotreba sekire. Na taj način, kako zapaža Kulišić, ljudi su štitili sebe od osvete njene razljućene duše. Pojedini delovi pečenice čuvani su i pripisivana im je magijska moć. Glava bi se u pojedinim delovima Šumadije čuvala do Malog Božića, 14. januara, kada bi je stavljali u mravinjak, da bi stoke bilo kao mrava. Plećka se čuvala do Bogojavljenja i koristila se za gatanje.

Božić je praznik kada se svi mire i trude da ne bude nikakvih svađa ili bilo kakvih neprijatnih situacija koje proizvodi čovek. Iako se na praznik ništa ne radi, veruje se da neke poslove, makar i simbolično, treba tada započeti. Postojali su i predznaci o vremenu i letini, tako što se gledalo kakve su vremenske prilike na dan Božića. Ako je taj dan bilo padavina, verovalo se da je to dobar dan za domaćinstvo. Odatle i potiče izreka “Sačuvaj me Bože vedra Božića i oblačnog Đurđevdana”. Glavni cilj svih božićnih običaja je obezbediti bogastvo i obilje domaćinstvu u godini koja dolazi.

Nataša Polomac Petković, Muzej RTK

Violeta

Prethodni članak

U širem izboru za Ninovu nagradu 38 romana

Sledeći članak

Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac čestitao Badnji dan i Božić