Brana jalovišta u selu Majdan, kraj Ibarske magistrale, jedna je od najbezbednijih u Srbiji. Osim za rudnik i flotaciju „Rudnik“ od velikog je značaja i za čitavu opštinu Gornji Milanovac, istakao je danas Darko Vukobratović, direktor kompanije Kontango koja je vlasnik rudnika „Rudnik“.

Kad god se otvori nebo nad Rudnikom, Milanovčani se pitaju da li će izdržati brana na jalovištu Rudnika olova i cinka (ROC). Uzgred nagađaju za koliko bi, da brana popusti, prvi kubici jalovine prevalili osam kilometara i stigli u grad i do kog bi sprata zgrada pored reke Despotovice dosegla jalovina. I kada se god zemlja zatrese, ovde se opet pitaju: hoće li izdržati brana.

Brana rudnika „Rudnik“ štiti Gornji Milanovac, foto: M. Bošnjak, arhiva

Tako je na poslednjem zasedanju SO G. Milanovac, sa skupštinske govornice, pitanje o bezbednosti brane, uputio odbornik Mile Živanović, jer je kako kaže, jedna od tačaka dnevnog reda bila i zaštita od elementarnih nepogoda, a on „poslednjih 30 godina sluša priče da ova brana ugrožava ceo grad i da po gradu postoje određene kote dokle bi došli ovaj mulj i voda u slučaju pucanja brane“.

– To me motivisalo da na poslednjoj sednici postavim pitanje bezbednosti ove brane. Vlasnik ovog rudnika je podneo zahtev nadležnima da se ova brana podigne 5-6 metara u vis. Ako nije bezbedna u ovom uslovima, i kada je ova visina, onda nikakao ne može biti bezbedno ako se digne u vis. Posebno su problematične ove zemljane brane, posebno u svetu, jer moraju posebno da se održavaju, u slučaju njihovog neodržavanja dolazi do pucanja – kaže Živanović.

Vukobratović uverava da aspolutno nema razloga za zabrinutost građana Gornjeg Milanovca.

– Uveravam vas da je ovo najbolje jalovište i najbolja brana od svih rudnika koji posluju, ne samo u Republici Srbiji, nego i u regionu – rekao je vlasnik ROC-a i istakao da su u ovom preduzeću u zadnjih pet godina uložili 35 miliona dinara u jalovište brane.

– Ne znam kako i zašto je u ovom trenutku potegnuto ovo pitanje. Možda ima veze sa nekim predizbornim kampanjama, ne znam. Nema razloga za zabrinutost i još manje za širenje panike ili neke dezinformacije. Ovaj objekat ima svoju upotrebnu dozvolu i pod stalnim je nadzorom komisija različitih ministarstava. Sve zakonske obaveze smo ispoštovali čak i više od toga.

Vukobratović je istakao da, sem što sprečava odliv jalovine,  ova brana je i akumuliacija svih drugih podzemnih voda sa planine Rudnik, koje bi u slučaju nepostojanja ovog objekta, u slučaju povećanih kiša i poplava, ugrozilo G. Milanovac

Kako bi se uverili u bezbednost, milanovački odbornici su došli na branu i tom prilikom razgovarali sa nadležnima iz ROC Rudnik.

– Nisam stručan da mogu da procenim da li je bezbedno ili ne, ja sam ih saslušao, oni imaju svoje argumente. Ljudi ne bi radili ništa svesno, a da ne smatraju to bezbednim. Svakako treba voditi računa kod izdavanja ovih dozvola za podizanje brane – rekao je odbornik Živanović.

Vukobratović pojašnjava da nadvišenjem brane se produžava rad rudnika.

– Postavljeno je i pitanje zašto smo tražili dozvolu i nadvišenja brane. To se odnosi na trenutno stanje brane, a trenutno stanje brane ispunjava sve zahteve poslovanja ovog preduzeća za narednih 5-10 godina, ali mi želimo da mislimo dalje, pa u tom smislu smo podneli zahtev za nadvišenje brane, što će omogućiti još duži period rada rudnika – rekao je Darko Vukobratović i dodao da su u ovom preduzeću u zadnjih pet godina uložili 35 miliona dinara u jalovište brane.

Prema njegovim rečima sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije u Čačku i opštinski Štab za vanredne situacije u Gornjem Milanovcu redovno, na tri meseca, dobijaju izveštaje o ovom objektu.

Predsednik opštine Dejan Kovačević je istakao da Gornji Milanovac ima veliki interes da ovaj rudnik radi.

– Pored 500 zaposlenih, koji imaju prosečnu platu preko 65 hiljada dinara, što je velika zarada za našu opštinu, mi imamo i jedan deo novca koji se vraća od rudne rente, a što nije mali iznos na godišnjem niovu. Obaveza rudnika je, kada prestane sa eksploatacijom, da uradi rekultivaciju. Stoga kada rudnik prestane sa radom ovaj prostor neće izgledati ovako, jer će sve biti pošumljeno. Tako da nemamo razloga da sumnjamo u bezbednost brane kao i da ne daj Bože širimo paniku. Da je ovaj objekat siguran pokazalo se 2014. godine, i da u tom momentu nismo imali branu na Rudniku, mi bi imali pola Milanovca pod vodom – rekao je Kovačević.

Jezero površine 30 hektara koje decenijama prihvata jalovinu iz rudničke flotacije nalazi se u podnožju planine, odvojeno od pomenute reke i Ibarske magistrale visokom branom. Hemijske supstance se u vodi jedine i talože, a voda se prečišćava i pušta u Rudnički potok.

Milovan Nikolić, menadžer flotacije, tvrdi da je jalovište potpuno obezbeđeno, a sigurnost brane više puta godišnje kontrolišu stručnjaci nadležnih državnih institucija. Kamere, alarmni uređaji, dežurstva – sve je to da ne bi došlo do ne daj, bože.

– Brana flotacijskog  jalovišta je projektovana za hiljadugodišnje vode i sposobna je da izdrži zemljotres od devet stepeni Rihterove skale. Ovo je jedna od najbezbednijih brana u Srbiji, opremljena da zadovolji i najviše ekološke standarde.

Mesečno se preradi čak 24.000 tona rude, a nakon mlevenja rude i izdvajanja metala u pogonu flotacije, ostatak se odlaže u jalovište, koje pokriva jezero dužine 1.000, a širine 300 metara, površine 30 hektara.

Upravo brana, prema rečima nadležnih, zadržava jalovinu, a dobro osmišljen sistem omogućava prečišćavanje, čime su izbegnute ekološke štete.

Dakle, poruka odgovornih ljudi u Rudniku olova i cinka i flotaciji Milanovčanima je – spavajte mirno!

 

V. Popović, gminfo.rs