• 7 јуна, 2020

Branko Knežević „Harmonika od crvenog sedefa“ – SELIMIROV SAN

SELIMIROV SAN

Kad je, Selimir,
koji za život nije mario, kako kažu, umro,
to niko nije primetio, mada još ima živih svedoka.

Noću, kad su se pokojnikovi ukućani povukli na počinak,
ovi što su tvrdili da su tada bili živi, Šiljo, Dragan Rogonja i još nekoliko dobro nalivenih „Graditeljevih“ bravara
kojih niko više ne može da se seti, podelili su karte,
izvadili Selimira iz sanduka
a u sanduk gurnuli mrtvog pijanog Sretena Žirafu sve sa cigarom u zubima,
za koga su tvrdili
da je pokojni Selimir življi
od mrtvog pijanog Sretena zvanog Žirafa,
i da po tom osnovu moraju da ga strpaju u sanduk gde mu je i mesto. Dugo su tragali za granicom između života i smrti koja im je te noći nekud nestala, a za koju su jedni tvrdili da je najobičnija izmišljotina, da ne postoji i da imaju žive dokaze pred sobom: naizgled mrtvog Selimira i mrtvog pijanog Sretena Žirafu, dok su drugi tvrdili da postoji
i da imaju dokaze pred sobom, pokazujući na mrtvog pijanog Sretena Žirafu
i mrtvog Selimira.

Povela se rasprava. Uz tablić.
I rakiju.

Jer bez rakije nema smrti a kamoli života.

Posle se ispostavilo, kažu, da Selimir jeste umro – kako su i tvrdili zagovornici stava da je umro,
a da je Sreten Žirafa živ tj., da je samo nekim čudom oživeo, što, kažu,
od rakije
hoće da se dogodi. Selimira sahranili jesu, ima još živih svedoka,
ali niko ni živ ni mrtav ni dan-danas ne veruje da je umro, kažu – nije džabe stari lisac govorio –
živ si dok te se sećaju…

A on to uopšte nije govorio. Jer za život nije mario.
Kao da je hteo da ga se ne sećaju…

A sećaju ga se…

 

Primerak knjige „Harmonika od crvenog sedefa“ Branka Kneževića možete kupiti „Pod tremom“.

Violeta

Prethodni članak

Mališani PU „Sunce“ obeležili 5. mart – Svetski dan energetske efikasnosti

Sledeći članak

Komentar – Kockica