Quo vadis, svete?

Upravo objavljen trobroj (291/2/3) „Savremenika“, časopisisa koji traje već 65 godina, a čiji je aktuelani urednik Srba Ignjatović, donosi niz vrednih tekstova. Prvi, umesto uvodnika, je iz pera Milivoja Anđelkovića „Jučerašnji i budući svet“. Naglasak je na budućem svetu koji je „zabrinjavajući, a nekad i zastrašujući“.

Anđelković, uz mnoge, navodi i prognoze iz knjige Žaka Atalija „Kratka istorija budućnosti“ u kojoj je izražen strah od prebrzog napretka: „Znanje se udvostručuje svakih sedam godina, a u 2030. godini udvostručavaće se svaka 72 dana“. Očekuju nas brze i velike promene, a nasilje oružjem će biti zamenjeno nasiljem novca. Citira i Juvala Noa Hararija: „Stvaramo krotka ljudska bića koja daju velike količine podataka o sebi“. Kontrola intime pojedinca, hakerska invazija na kreditne kartice, nepoznati virusi i još koješta – sve se to već događa, a „da li smo suočeni sa proizvodom ljudske bahatosti, pobunom prirode ili savršenim elementarnim stvorenjem iz svemira, saznaćemo jednog dana“, završava autor. Pred sumornim prognozama ostaje nam da se upitamo: Quo vadis, svete?

Zanimljive činjenice o odnosima Engleza prema Srbiji u novijoj istoriji nalazimo u tekstu Radomira Putnikovića „Teskobe“, a autor ih, već na početku, sažima u jednu rečenicu: „Britanska spoljna politika prema Srbiji je katalog prevara“.

Stranice poezije i proze ispunjavaju tekstovi Dragana Lakičevića Laksa, Tomislava Domovića, Valentine Novaković, Radmile Vojinović, Čeda Nedeljkovića i još deset autora. Ovaj blok, s razlogom, započinje „Pesmama na komad i kilo“ (11 pesama) Lozničanina Dragana Markovića, jednog od značajnijih savremenih srpskih pesnika čija se poezija odlikuje „duhovitom misaonošću, igrom jezika, skladom između klasičnog i modernog“ (Dragan Lakičević). Vredan pažnje je i tekst Dušana Cicvare posvećen nedavno upokojenom najkontraverznijem ruskom književniku Eduardu Limonovu (1943–2020), piscu kultnog romana „To sam ja, Edička“.

U završnom odeljku časopisa „Kritika“ predstavljene su nove knjige domaćih autora: Janka Vujinovića („Raspuklina, tragovi“), Ljubiše Đidića („Srčani udar“), Dušana Vidakovića (Godoov dubler“), Ljubomira Ćorilića („Pesme o istom“), Viktora Šećeroskog („Ako veruješ u snove“), Miodraga D. Ignjatovića („Ključ od kuće“), Gorana Labudovića Šarla („Vetruška u danima neba“), Branislava Zubovića (“Tremor“), Nebojše Lapčevića („Berači polena“), Maje Belegišanin („Nežna granica“) i Dejana Tomića („Srbi i evropski kompozitori“). Autori kritika su: LJ. Ćorilić, M. Cvijetić, Z. Raonić, B. Lomović, V. Marjanović, Ana Jovanović, Č. Ljubičić, LJ. Đidić, Marija Škornički i Gordana Krajačić.

B. L.