Srpska pravoslavna crkva danas slavi mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu prenete iz Likije u Bari.

Letnjeg Svetog Nikolu slave mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.

Ovaj praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji u Bari, gde i danas počivaju.

Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceljeni su bolesni, hromi, slepi i gluvi, besomučni. To se, kažu, i dan-danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.

Sveti Nikola je povratio vid slepom srpskom kralju Svetom Stefanu Dečanskom.

Smatran je svecem još za života, skroman i čestit, pomagao je siromašnima, krišom čineći dobročinstva.

Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika…

U nekim krajevima, zadržao se običaj davanja poklona deci na ovaj praznik, jer je Sveti Nikola njihov zaštitnik.

Oni koji slave Nikoljdan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.

Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na taj dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice. Po običajnom kalendaru, tog dana ne valja raditi kućne poslove.