Neformalna ekološka građanska inicijativa TRN sinoć je organizovala javni razgovor pod nazivom „Zašto treba da razgovaramo o vazduhu u Gornjem Milanovcu?“. Okupljanje je održano kao otvoreni, dvosatni dijalog građana, stručnjaka i aktivista, sa ciljem da se pokrene ozbiljna rasprava o kvalitetu vazduha u gradu i potrebi postavljanja automatske merne stanice.

Povod su, kako su naveli, bili alarmantni rezultati višegodišnjih indikativnih merenja – kako građanskih senzora, tako i povremenih merenja koje finansira lokalna samouprava – koji dosledno ukazuju na prekoračene vrednosti suspendovanih čestica.

Najdrastičniji primer zabeležen je u januaru 2025. godine, kada je koncentracija PM 2.5 čestica dostigla čak 593 µg/m³, što je 17 puta iznad propisane granice. Budući da su upravo ove čestice najveći rizik za pluća, srce i krvne sudove, stanje kvaliteta vazduha u Gornjem Milanovcu, kako ističu iz TRN-a, postalo je pitanje javnog zdravlja od prvog reda.

Neformalna ekološka građanska inicijativa TRN navodi da uprkos lošim pokazateljima, u gradu i dalje ne postoji automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha, što znači da građani nemaju pristup zvaničnim, akreditovanim i kontinuiranim podacima o tome šta udišu svakog dana.

Postavljanje takve stanice, u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), omogućilo bi 24-časovno merenje, praćenje najopasnijih polutanata, pravovremena upozorenja na nagle skokove zagađenja i, što je posebno važno, izradu lokalnih politika zasnovanih na pouzdanim državnim podacima.

O značaju automatske merne stanice razgovarali smo sa dr Aleksandrom Bulatović, (Građanska inicijativa TRN)

GMinfo: Zašto je automatska merna stanica važna za Gornji Milanovac?

Bulatović: Najkraće rečeno, ako nemate kontinualno merenje koje obezbeđuje jedna automatska merna stanica, vi ne možete da tvrdite da je vazduh dobar, ali možete da sakrijete da vazduh nije dobar. Drugim rečima, ako nemamo potpune podatke, ne možemo da znamo kakva je realna situacija, znači bez merenja ne možemo da predviđamo mere.

GMinfo: Da li se zna gde bi bila najpogodnija lokacija za postavljanje stanice?

Bulatović: Da bi se odredila lokacija i da bi se odredilo praćenje samog rada te merne stanice, potrebno je da se formira jedan stalan forum koji omogućava dijalog svih aktera u društvu, znači i građana i predstavnika lokalne samouprave kao i stručnih ljudi, i da se na osnovu svih parametara dođe do nekog optimalnog rešenja koje može da bude održivo.

GMinfo: Da li je za nabavku i postavljanje automatske merne stanice potrebno finansijsko učešće lokalne samouprave ili građana, ili je to isključiva obaveza državnih institucija?

Bulatović: Do sada su bila već dva kruga donacija iz evropskih fondova, koji su se realizovali preko programa resornog ministarstva, Ministarstva za ekologiju. Tako da nije nužno ni neophodno, da se lokalna samouprava izloži toj vrsti troška, odnosno da napravi neku vrstu budžetiranja. Ono što je izvesno da mora, to je da odredi lokaciju i da obezbedi infrastrukturu, a to je električna energija i internet veza. Ali, kako da vam kažem, to ne izgleda pretirano monumentalno. U pitanju je, bukvalno, kao nekakav mali kontejner, koji ne mora da se realizuje na jedan preterano ambiciozan način. Znači, sama merna stanica ima mogućnost da se njoj dodaju moduli koji prate različite zagađivače. Tako da mi u prvom trenutku bukvalno možemo da imamo samo postavku merne stanice i analizator koji prati PM čestice, a da se onda dodaju drugi analizatori kako budu prilike u lokalnom budžetiranju omogućavale.

GMinfo: Kako bi građanstvo imalo uvid u analize dnevne zagađenosti vazduha? Da li preko aplikacije ili ulaskom u neki sajt?

Bulatović: Ono što je uobičajeno u drugim lokalnim samupravama u kojima postoji merna stanica, jeste obaveštavanje u realnom vremenu građana putem web sajta opštine. Međutim, ta merna stanica bi trebalo da funkcioniše u sastavu zvaničnog sistema koji nadzire državna Agencija za zaštitu životne svetine.

GMinfo: Koja jedna promena bi najviše unapredila kvalitet vazduha u našoj sredini?

Bulatović: Osnovno – informacija. Mi i dalje nemamo informacije, imamo neka saznanja, imamo neku vrstu informacije putem monitoringa građanskih mernih stanica, međutim, mi nemamo zvanačnu informaciju na osnovu koje je moguće formirati javne politike koje su relevantne, a koje su sa time kako se propisi noveliraju. Znači, stavlja se sve veći akcenat na samu lokalnu samoupravu kada je u pitanju zaštite životne sredine. Neophodno je da se uključimo u dialog svi, zato što vazduh nema ni naciju, ni stranku, i tiče se svih nas.

GMinfo: I da se vratimo na ono što je tema ovog okupljanja – zašto je bitno da razgovaramo o vazduhu?

Bulatović: Zato što jedino kroz dijalog, kroz argumente, međusobno uvažavanje i spremnost da čujemo drugoga, možemo doći do dobrih rešenja, rešenja koja su odgovorna i koja su održiva.

Događaj je realizovan u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), u okviru projekta „Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh“, koji se sprovodi uz podršku Evropske fondacije za klimu (ECF). Među govornicima bili su Aleksandra Bulatović (TRN), Milenko Jovanović (NEA), Pavle Radojičić (Zeleni talas) i pedijatar Tatjana Milošević.

V.P. gminfo.rs

Ceo javni razgovor o kvalitetu vazduha u Gornjem Milanovcu pogledajte OVDE.

Povezani članci:

TRN organizuje javni razgovor – Zašto treba da razgovaramo o vazduhu u Gornjem Milanovcu?

Večeras javna diskusija: Zašto treba da razgovaramo o vazduhu u Gornjem Milanovcu?