Lokalna samouprava iz budžeta Gornjeg Milanovca godišnje mora da potroši milionske iznose kako bi nadoknadila štete koje stočnom fondu, ali i ljudima, nanose prijavljeni napadi i ujedi pasa lutalica.

U septembru 2017. doneta je detaljnija opštinska Odluka o komunalom redu, koja po rigoroznijim kriterijumima reguliše utvrđivanje kako je i da li je do uginuća stoke i povreda ljudi zaista došlo ovim putem, sankcionisanje nesavesnih vlasnika agresivnih pasa, kao i uklanjanje pasa bez vidljivih ogrlica. Učestalost takvih događaja povećava se dolaskom proleća, posebno na seoskom području, kada stada počinju duže da borave napolju. Rizik se po ljude, s lepšim vremenom za šetnju, povećava u gradu.

Doktor veterine, Nemanja Tomašević, tome svedoči na terenu kao jedan od onih koji hiruškim zahvatima i lečenjem pokušavaju da spasu povređene ovce, koze, krave, i sarađuje sa Komunalnom inspekcijom kako bi se ustanovile okolnosti i uzroci napada. Neki od najdramatičnijih takvih slučajeva u našoj opštini, zabeleženi su u junu 2019. godine, kada je od čopora pasa u nekoliko domaćinstava u Koštuničima, smrtno stradalo čak 50 ovaca za manje od mesec dana; i prošlog proleća u Jablanici gde je u 4 domaćistva odjednom stradalo 15 ovaca.

– Nažalost, mogu te procedure, kazne i Odluke da budu najbolje i najstrože, ali bez potpune svesti ljudi, koji se sada nesavesno odnose prema društvu i svojoj okolini, o tome kako zaista treba voditi računa o psima, bez obzira da li su im vlasnici ili ih samo povremeno hrane, mi taj problem ne možemo da svedemo na razumnu meru, – ističe Tomašević.

Prema njegovim rečima, sterilizacija pasa, ali i mačaka, čije učestalo razmnožavanje na kraju takođe dovodi do nehumanog postupanja, u ovakvoj trenutnoj situaciji je najefikasnije rešenje.

– Mi za sada nemamo azil za pse i mačke, i siguran sam da niko, ili barem velika većina ljudi, ne voli da vidi kako se psi hvataju i odvode u neke azile u druge opštine, bez obzira što su oni, kako ih nazivamo, lutalice. Plus što nas usluge tih drugih opština više koštaju. – kaže Tomašević za GMInfo. – Zato, kad neko ima psa, ili ga samo hrani oko kuće ili zgrade, treba da ga steriliše, posebno ako ne želi ozbiljno da se bavi njihovim razmnožavanjem i vodi računa o potomstvu. Jer psi lutalice skoro nikad nisu od rođenja na ulici ili u šumi na selu. Vrlo je teško danas da štene preživi i opstane do odrasle faze, koja može biti opasna, bez pomoći čoveka.

– Zato su to najčešće psi koji su bili u nečijoj porodici ili širem domaćinstvu, kao ljubimci, čuvarkuće i slično, pa su onda iz nekog razloga ili nemara napušteni, oterani, hrane ih kad dođu, ne vodi se računa šta rade i gde idu u međuvremenu. To nije dobro. Psi naročito, moraju imati nekog ko će o njima s većom posvećenošću da brine, imajući u vidu i okruženje. Ne možete vi samo da budete s psom kad vam odgovara, a dotle da on luta okolo i snalazi se za hranu, teritoriju, reprodukciju ako mu to ne obezbedite na vreme. Onda on počinje da se ponaša po osnovnim instinktima vrste, postaje divlji, kolje domaće životinje da bi se prehranio, napada ljude iz straha ili što čuva čopor i teritoriju, – podseća Tomašević.

Sterilizacija, kaže Tomašević, ne samo da sprečava neželjeno i nekontrolisano razmnožavanje pasa i mačaka, već ih dovodi u mirnije stanje, smanjuje prekomernu agresiju, posebno kod mužjaka, i rešava niz biofizioloških rizika po životinju, poput nastanka adenoma i adenokarcinoma mlečne žlezede kod ženki, ako se intervencija obavi pre prvog ciklusa. Na pitanje da li je opravdano mišljenje da se sterilizacijom njima uskraćuje upravo ona osnovna biofiziološka uloga i potreba, razmnožavanje, kaže:

– Sad ulazimo na teren koji je predmet mnogih sporenja, koje pominjete, u zavisnosti kako pojedini ljudi i grupe tumače i brane prava životinja. Svakako je upitno da li uskraćivanje reprodukcije ima taj nehumani karakter uopšte, ali mi smo odavno izašli iz onog iskonskog života u prirodi i s prirodom, gde je ona sve regulisala, stvorili smo društvo koje ima drugačije uslove i zakone ponašanja. U takvoj situaciji moramo da biramo najoptimalniji način da sačuvamo i životinje, i ljude i prirodu. Sterilizacija o kojoj govorimo je jedan od takvih načina. – ističe Tomašević i dodaje:

– Sami se zapitajte, šta je bolje za životinju, za mačku i mačiće, recimo: za majku da joj oduzmete potomstvo, za mačiće da umru u kesi u nekom potoku ili od bolesti, grabljivaca, automobila? Ili da do tog začeća uopšte ne dođe, naravno, opet kažem, ako nemate nameru da se odgovorno bavite odgajanjem? Neka svako razmisli o tome. Zadatak nas veterinara je baš da životinjama i vlasnicima pomognemo najbolje što možemo u svetu kakav je. Samo je bitno da ljudi ne shvataju ljubimce jedino kao igračke, koje ne zahtevaju nikakav trud i koje, bez posledica, mogu da ostave kad ih izgustiraju. Ako to znamo, ne bismo onda imali problem ni toliko ubijene stoke, ni ujedenih ljudi, ni nepotrebnog troška, – poručio je Tomašević.

Sterilizacija pasa i mačaka u veterinarskoj ordinaciji Nemanje Tomaševića uključuje praćenje post-operativnog toka i davanje saveta vlasnicima. Njihov terenski rad obuhvata i standardne usluge kada su u pitanju stočna grla, osemenjavanje, lečenje, saniranje povreda, porađanje krupne stoke, upis tovnih jednodnevnih pilića, koka nosilja i ultrazvučnu dijagnostiku.

Tomašević je završio Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, staž i iskustvo sticao je na dobrima PKB-a, bio je direktor verterinarske stanice u Topoli, a dok nije nedavno otvorio svoju ambulantu u Zanatskom centru, radio je za nekoliko poznatih milanovačkih veterinarskih ambulanti.

gminfo.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu