• 9 jula, 2020

E-fikasan Gornji Milanovac, 1/7

foto: pixabay.com

Šta je u stvari energetska efikasnost?

Energetska efikasnost znači smanjenje utroška energije za proizvodnju ili život ljudi. Energetska efikasnost jeznačajna i za javni i privatni sektor. Često se pogrešno tumači kao štednja energije, što neizbežno dovodi do smanjenja kvaliteta života. Međutim, biti energetski efikasan znači da se energija upotrebljava na racionalan način, bez odricanja.

 

foto: pixabay.com

Da bi se ostvarila, primenjuju se različite mere, koje mogu biti tehničke prirode ili promene u ponašanju. Prvi tip mera podrazumeva da uređaji koje koristimo imaju visok stepen korisnog dejstva, odnosno da imaju male gubitke prilikom pretvaranja jednog oblika energije u drugi.

Šta to znači u svakodnevnom životu?

Tako, „obična“ sijalica većinu električne energije pretvara u toplotnu, a samo mali deo u svetlosnu, i zato predstavlja energetski neefikasan uređaj. Potrošnja se određuje na osnovu njene jačine i dužine vremena koje svetli. Obične sijalice troše neuporedivo više od štedljivih, i zato ih treba instalirati u prostorijama koje se ne koriste stalno. Ono što može odvratiti od kupovine štedljive sijalice jeste što mogu koštati i do deset puta više od običnih.

foto: pixabay.com

Međutim, isplativo je na duže staze – štedljiva sijalica troši pet puta manje energije i samim tim je njen životni vek desetostruko duži. Investicija je tako vidljiva nakon godinu dana, a ono što treba imati na umu je,  što bi se tokom jednog životnog veka štedljive sijalice, moralo promeniti veći broj običnih, tako da, pored uštede električne energije, štedi se i novac od zamene dotrajalih.

foto: pixabay.com

Najrasprostranjenije jesu LED štedljive sijalice, koje koriste samo 1/10 potrošnje standardne sijalice. Još jedna prednost LED rasvete jeste što nisu osetljive na promenu napona; čak i ukoliko ih naizmenično palite i gasite, one neće pregoreti.

Zašto na objektima treba uraditi izolaciju? Svaki objekat, koji se zimi zagreva, trpi gubitke toplote. Ti gubici zavisiće najviše od veličine spoljašnjih zidova i koliko oni i ostali delovi objetka (krov, prozori) propuštaju toplotu.

foto: GMinfo

Zgrada koja je dobro termički izolovana će manje trošiti energiju za grejanje zimi i za hlađenje leti; biće zaštićena od spoljnih uslova i temperaturnih kolebanja; osim toga, i njen životni vek će biti duži. Najbolji materijal za izolaciju u ovom slučaju je kamena vuna, a na drugom mestu se nalazi stiropor. Ako je zgrada građena u periodu kada nije bilo propisa o termičkoj zaštiti, veće su šanse da su spoljni zidovi i krov izvedeni bez termičke izolacije.

foto: gminfo.rs

Кuće i stambene zgrade u Srbiji su uglavnom stare, sistemi grejanja i hlađenja dotrajali, a izolacija na stambenim objektima nije zastupljena. U ukupnom energetskom miksu, na stambeni sektor odlazi oko 35% potrošnje energije, posebno poslednjih 20 godina. Stoga je baš u ovaj sektor najneophodnije uvesti mere energetske efikasnosti jer je u njemu najveći potencijal za uštedu energije i novca. Primera radi, implementacijom tri energetski efikasne mere – PVC prozori, vazdušna toplotna pumpa i toplotna izolacija spoljašnjih zidova i krova, u kući grejne površine od 140 kvadratnih metara, moguće je smanjiti potrošnju energije do 72% i uštedeti do 1.155 EUR godišnje.

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, procenjuje se da preko 90% domaćinstava i stambenih zgrada u Srbiji nije izgrađeno u skladu sa važećim standardima u oblasti energetske efikasnosti. Ima više razloga za ovakvo stanje: nije se mnogo vodilo računao visini naknada za struju, tehnički napredak je dozvolio korišćenje jeftine termoizolacije objekta i nije bilo propisa na osnovu kojih bi se kažnjavali investitori koji bi štedeli sredstva na uštrb izolacije. Posledica je očigledna – trošimo mnogo skupe energije. Prosečna stambena zgrada u Srbiji potroš i do četiri puta više energije nego one u Švedskoj recimo, u kojoj su zime oštrije i duže.

foto: pixabay.com

Energetska efikasnost nije vezana za tip energenta koji se koristi: struju, drvo, centralno grejanje ili gas. Ona je indikator koliko se efikasno ta energija troši. To znači da se može postići isti nivo komfora uz manje uloženih resursa.

Potencijal, resurs, alat i praksa savremenih društava

Biti energetski efikasan je danas prihvaćen model ponašanja u razvijenim zemljama. Da bismo sačuvali svoje prirodne resurse za buduće naraštaje, potrebno je da se svi uključimo u racionalnije trošenje energije. Za javni sektor se energetska efikasnost posmatra u kontekstu održivog razvoja i definiše kao odnos jedinice proizvoda ili usluge koja se dobije i jedinice uložene energije.

Povećanje energetske efikasnosti ne može se postići samo smanjenjem uložene energije, već povećanjem odnosa dobijene koristi i uložene energije.

foto: GMinfo

Energetska efikasnost je značajna zato što doprinosi smanjenju potrošnje energije, a time i smanjenju troškova, sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju uvozne zavisnosti, smanjenju potreba za izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta, smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu usled korišćenja energije, poboljšanju uslova rada, bezbednosti i komfora.

Prema podacima istraživanja koje je sprovela Međunarodna agencija za energetiku, postoji mogućnost propadanja izuzetno velikog ekonomskog potencijala povezanog sa merama energetske efikasnosti. Ukoliko ne dođe do promene javnih politika u ovom sektoru, procenjuje se da dve trećine mogućih ekonomskih koristi neće biti iskorišćene do 2035. godine.

Potrebno je da donosioci javnih politika razumeju višestruke uticaje i koristi koje povećanje energetske efikasnosti može imati kako bi se osmislila odgovarajuća javna politika. Кomunikacija sa zainteresovanim stranama i razumevanje koncepta energetske efikasnosti kod građana istovremeno omogućava bolju pripremu javne politike i veće vlasništvo nad njom, višestruko doprinoseći njenoj efektivnosti.

Energetska efikasnost je veoma moćan alat za unapređenje javnih i privatnih dobara, pa je neophodno da je donosioci odluka na nacionalnom i lokalnom nivou shvate kao važan energetski resurs. Postoji i ogroman potencijal za povećanje energetske efikasnosti na strani proizvodnje, što podrazumeva preuzimanje obaveza od lokalnih samouprava za unapređenje energetske efikasnosti.

Uloga lokalnih samouprava na poboljšanju energetske efikasnosti je u svojstvu potrošača i proizvođača energije, regulatora tržišta toplotne energije, planera urbanog prostora i investitora, promotera primene energetske efikasnosti i korišenja obnovljivih izvora energije, korišćenje sredstava iz evropskih fondova za jačanje kapaciteta lokalnih samouprava, angažovanje mladih stručnjaka, kao i podizanje javne svesti o potrebi racionalnog korišćenja neobnovljivih izvora energije.

foto: pixabay.com

Neke od mera za energetsku efikasnost za sektor javnih i komercijalnih delatnosti, odnosi se na zamenu klasičnih sijalica sa vlaknom energetski efikasnim sijalicama, modernizaciju sistema javne rasvete u opštinama, smanjenje korišćenja električne energije za grejanje, pravila projektovanja i izgradnje zgrada, uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnim i komercijalnim zgradama, opredeljenje finansijskih sredstava iz budžeta opštine za energetsku efikasnost, uvođenje kreditinih linija za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Šansa za privredu i društvo u realizaciji projekata energetske efikasnosti odnosi se na uključivanje u projekte energetske efikasnosti putem javno-privatnog partnerstva, otvaranje novih pogona za proizvodnju energetski efikasne opreme, otvaranje novih uslužnih delatnosti za praćenje, kontrolu i upravljanje potrošnjom energije, ugovaranje učinka za finansiranje projekata energetske efikasnosti, zapošljavanje mladih stručnjaka, angažovanje lokalnih firmi za projektovanje, izvođenje radova na  sanaciji i rekonstrukciji javnih objekata.

Energetska efikasnost jeste značajan energetski resurs, a samo finansiranje energetske efikasnosti iako Srbija ima potencijal u obnovljivim izvorima energije, predstavlja veliki izazov, pa je potrebno da lokalne samouprave ispune kriterijume koji su neophodni za dobijanje sredstava iz fondova EU.

foto: GMinfo

Pitanja energetske efikasnosti su retko u fokusu medija. Odluka da naš medijski prostor na portalu GMInfo posvetimo boljoj informisanosti građana posredstvom serijala E-fikasni Gornji Milanovac je jedan od izraza posvećenosti redakcije pre svega budućnosti zajednice. U kojoj meri je i da li je uopšte opština Gornji Milanovac energetski efikasna, kakvo je stanje energetske javne i privatne, kao i industrijske infrastrukture, te šta je potrebno uraditi da bi se stanje popravilo, prikazaćemo u serijalu od 7 tekstova koje realizujemo sa Ministarstvom za kulture i informisanja Republike Srbije.

*u sledećem članku čitajte: Jesmo li E-fikasni?

gminfo.rs

Milos

Prethodni članak

Predstavljen Žarko Lazetić novi šef stručnog štaba FK Metalac

Sledeći članak

Osmanove smešne čarolije