U noći između 25. i 26. oktobra vraćamo sat unazad za jedan čas i prelazimo na zimsko računanje vremena. 

Još uvek opstaje običaj iz prošlog veka – pomeranje kazaljki – iako ga većina ljudi doživljava kao izvor konfuzije, a ne kao korist.

Kako se dani skraćuju i mrak pada sve ranije, približava se trenutak kada satove vraćamo unazad. Nekima će to doneti dodatni sat sna, dok će drugima poremetiti ritam i dnevne navike. Bez obzira da li ga dočekujemo s negodovanjem ili radošću, prelazak na zimsko računanje vremena svake godine privlači veliku pažnju.

Ovog puta, pomeranje nas očekuje u noći između subote i nedelje, 26. oktobra 2025. godine. Kada sat otkuca tri ujutru, časovnici će se vratiti na dva, pa ćemo simbolično dobiti još jedan sat odmora.

Zašto i dalje pomeramo sat?

Ideja je u početku bila jednostavna – manja potrošnja električne energije zahvaljujući dužim danima. Međutim, ta računica danas deluje prevaziđeno, ali praksa nije ukinuta. Evropska unija je 2019. predložila kraj ovakvog menjanja vremena, ali dogovor o tome da li zadržati letnji ili zimski režim nikada nije postignut.

Istraživanja pokazuju i drugu stranu – manjak sna, smanjenu koncentraciju, češće saobraćajne nesreće, pa čak i veći rizik od srčanih tegoba. Ipak, svake godine kazaljke okrećemo napred i nazad.

Kako olakšati prelazak?

Stručnjaci savetuju sledeće:

• ne ostajati budni duže samo zato što imate sat viška,
• ujutru izlaziti na sunčevu svetlost da se telo brže privikne,
• ubaciti laganu fizičku aktivnost u svakodnevicu,
• izbegavati kasnu kafu i tešku večeru,
• osetljivijima se preporučuje da nekoliko dana ranije pomeraju odlazak u krevet i ustajanje za po 10–15 minuta.

Dok nadležni ne odluče da li će pomeranje vremena zauvek biti ukinuto, jedina sigurna dobit ostaje – dodatni sat sna u nedelji kada prelazimo na zimsko računanje vremena.

Izvor: N1