ZASLUŽNIK POD VELOM ZABORAVA

Ovaj smeli pisac i mislilac zaslužuje značajnije mesto u našoj književnosti i reafirmaciju u sredini odakle je potekao! – smatra istoričar Aleksandar Marušić

Priredio: Milorad Bošnjak

KRAJEM 19. i početkom 20. veka stvaralaštvo Uroša Petrovića imalo je izuzetan uticaj na srpski književni život. Nadahnut istinskim evropskim vrednostima, sa svojom generacijom stvaralaca, doprineo je kulturnom usponu Srbije. Nažalost, prerana smrt ga sprečava da svoje delo „kruniše“ .. Presudno je uticala, da mu ime prekrije zaborav.

– Ovaj smeli, otmeni mislilac, zaslužuje ne samo značajnije mesto u srpskoj književnosti, već i potpunu reafirmaciju u sredini odakle je potekao! – smatra istoričar Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.

Otac protivnik Obrenovića i Pašićevac

ZNAMENITI Uroš Petrović rođen je 15. septembra 1880. kao najstariji od četvoro dece Avrama i Perside Petrović. Otac Avram, poreklom iz resavskog sela Medveđe, doselio se u Gornji Milanovac 1879. gde je u Okružnom sudu postavljen za pisara treće klase.

U Milanovcu je uređivao vrlo uticajni list „Rudničanin“. Radni vek, Avram je proveo kao sudski i policijski činovnik po unutrašnjosti Srbije, da bi 1913. sa mesta šefa računovodstva Ministarstva narodne privrede otišao u penziju.

Tokom službovanja su ga, prema pričanjima savremenika, karakterisala visoka moralna načela i posvećenost radu. Svaki posao je obavljao savesno i veoma pošteno.

– Iako tih, skroman, nežnog zdravlja, Avram je bio prava „zaverenička duša“. Kao deklarisani protivnik Obrenovića, u mladosti je postao sledbenik Svetozara Markovića i propagator njegovih ideja, pa će iz tog razloga pristupiti Radikalnoj stranci. Avramče, kako su ga zbog omalenog rasta zvali, bio je čovek od najvećeg poverenja Nikole Pašića! Dok je Pašić bio u zatvoru, dao mu je punomoćje da upravlja celokupnim imanjem i brine o njegovoj porodici – nastavlja Marušić.

Uz karijeru, teče i privatni život Avramov. Iste godine, kada je dobio premeštaj u Gornji Milanovac, oženio se mladom i bogatom Persidom, ćerkom Danice i tad pokojnog trgovca Jovana Srbovića. Ona mu miraz donosi oko hiljadu dukata, koji će dobro doći u godinama kada ostaje bez službe, kasnije će biti korišćeni i za školovanje dece.

– Prisećajući se tih dana u svojim „Uspomenama“ Avram kaže da su mu oni „ostali u najslađoj uspomeni“, jer je tada „osetio slast porodice i srećnog porodičnog života“. Nažalost, Persida je umrla 1910. u 47. godini. Uprkos lošem zdravlju, Avram je poživeo 89 godina, upokojio se početkom 1944.

Sinovi apolitični, a znameniti

ZA razliku od oca, sinovi Avrama Petrovića nisu se bavili politikom, iako su postali znameniti i za tadašnju Evropu i Srbiju.

– Osim Uroša, Avram i Persida su imali su decu Svetislava, Milorada i Danicu. Svetislav, francuski đak, bio je prosvećen široko obrazovan čovek. Tokom Prvog svetskog rata, poslat je u Švajcarsku i Francusku, gde je održao na desetine predavanja o srpskoj narodnoj i savremenoj književnosti. Za vreme Mirovne konferencije, uređivao je srpski „Bilten“ na francuskom jeziku. Po povratku u zemlju postaće urednik „Srpskog književnog glasnika“. Istovremeno, predavao je francuski jezik na Višoj pedagoškoj akademiji. Bio je sekretar „Srpske književne zadruge“ i potpredsednik PEN kluba. Kao zaljubljenik Francuske, umro je u februaru 1945. Najmlađi sin Milorad radio je u jugoslovenskom konzulatu u Ženevi, gde je penzionisan. Umro je 1979. Danica je imala naporan, bolestima obeležen život. Rano ostavši bez majke, morala se brinuti o porodici. To joj je odredilo sudbinu.Doživela je duboku starost, nikada nije zasnovala svoju porodicu – objašnjava naš sagovornik.

Počeci legende (i) u novinarstvu

POUZDANO se zna: Uroš Petrović je, iako veoma mlad, počeo da piše i objavljuje svoje radove!

– Kao učenik Prve muške gimnazije u Beogradu, član đačke družine „Nada“, tokom školske 1896/97. preveo je „Slovenski svet“ Emila Omana. Ozbiljnije radove iz oblasti kritike objavljuje godinu kasnije, najčešće u beogradskoj štampi. Nastali po obrascu francuskih impresionista, prvi Uroševi ogledi sadržali su u sebi duhovitost stila i skeptičan pogled na svet. Jovan Skerlić ga je zbog toga neprestano zadirkivao, tvrdeći da je od skepticizma napravio svoju profesiju.Nakon položene mature, Uroš upisuje francuski jezik i književnost na beogradskoj Velikoj školi, koju sa uspehom završava 1902. Darovit i vredan, brzo je skrenuo pažnju profesora i kolega na sebe. Iz tog perioda, upamćen je njegov rad o Ljubomiru Nediću, književnom kritičaru. Iako mlad, uspeo je da svog starijeg kolegu sasvim uravnoteženo oceni, ne svrstavajući se u tabor pobornika ni protivnika njegovog dela. Ovako prilježan i sistematičan rad doneo mu je prijateljstvo znamenitih Bogdana Popovića, Slobodana i Ljube Jovanovića, Milana Grola i Jovana Skerlića – deo je istraživanja našeg sagovornika.

Nedugo po diplomiranju, kao državni pitomac, Uroš Petrović u Parizu upisuje doktorske studije na Sorboni. „Grad svetlosti“ ostavio je na mladog Uroša impresivan utisak. Da je ustinu bilo tako, svedoči jedno pismo iz 1903. godine, gde on između ostalog kaže kako je Pariz „sav u zelenilu i suncu“ i da kao takav „opija svojim čarima“. Jedino žali što dan ne traje više od 24 sata, jer je to nedovoljno vreme, u kome bi se mogle iskoristiti sve mogućnosti koje grad pruža. Vanredno marljiv i željan usavršavanja, uspeo je da pored mnogobrojnih obaveza u francuskoj prestonici pohađa i predavanja na tamašnjoj Višoj naconalnoj školi.

PREDOSEĆANjE ZLE KOBI?!

NIJE živeo ni u bedi ni u bolesti, ali ga je „predosećanje zle kobi od mladih dana navelo na ozbiljna razmišljanja, na produbljivanje smisla života i načina da se život proživi pametno“. Nije stigao, a ni nameravao da iza sebe ostavi obimne knjige. Želeo je, uspeo da iz gomile razbacanih iskustava izvuče srž i ovejanu istinu koja će „oblagoroditi srce“ i doneti „duševno spokojstvo“. Urođeno sklon razmišljanju , Uroš je bio jedan od retkih ljudi koji se „namerno povlače u senku, da bi posmatrali šta osvetljeni rade“.

MILANOVČANI U ELITI STVARALACA

GORNjI Milanovac podario je srpskoj kulturi i nauci plejadu srpski i svetski znanih stvaralaca! Za četvrt veka, od 1880. do 1906. godine ovde su rođeni, rasli i učili prve razrede škole, uz Uroša Petrovića, Miodrag Ibrovac, Milan Đorđević, četvorica umetničke braće Nastasijević, Dragiša Vasić, Miodrag Jakovljević…

SEĆANjE OCA AVRAMA

ZNATAN broj ljudi pisao je o Urošu Petroviću, ali podataka o njegovom detinjstvu i ranoj mladosti gotovo da nema. Otac Avram se šturo priseća jednog davnog Petrovdana: „Kada mi je sin prvenac prvi doneo knjigu nagrade za svoje đačke vrline“…