Iako izgradnja samog postrojenja asfaltne baze u Nevadama čeka da Komisija opštinske Kancelraije za zaštitu životne sredine proveri svu dokumentaciju, razmotri primedbe s javnog uvida građana, obiđe teren, ukaže na nedostatke i dobije nazad potpune i ispravne papire od investitora, meštani Nevada ne odustaju od pronošenja peticije protiv ovog projekta jer ne žele da takva baza sa betonjerkom uopšte bude izgrađena u njihovom kraju. Neke odgovore, mišljenja i podatke o ovoj temi, koja je uveliko počela da zabrinjava Milanovčane zbog eventualne štete po životnu sredinu, donosimo u ovom tekstu, od samih Nevađana, do resornog ministra.

Znak za uzbunu

Nekada otkupno mesto mleka od proizvođača iz Takovskog kraja za „Imlek“, poznatije kao „mlekara u Nevadama“, danas je teren u pripremi za izgradnju asfaltne baze, tačnije pogona za proizvodnju asfalta i betona, koju kao investitor pravi preduzeće „AR Gradnja“ iz Beograda.

Meštani Nevada, čim su čuli šta se sprema u neposrednom okruženju, oštro su se ovome usprotivili, najpre na društvenim mrežama, kasnije i u direktnom kontaktu sa investitorom, potom angažovanjem stručnjaka koji bi osporili gradnju na osnovu štetnosti po okolinu, ali i peticijom u njihovu korist koju ovih dana potpisuju Milanovčani sa šire gradske i seoske teritorije.

Naime, ukoliko se baza izgradi i počne da radi, upozoravaju Nevađani, proizvodnja, koja u osnovi podrazumeva mlevenje kamena, zagrevanje bitumena i njihovo mešanje na visokim temperaturama, čitava okolina bila bi u nesagledivoj opasnosti po zdravlje.

– Ta baza je u naseljenom mestu, i to je ono što je nedopustivo, – kaže za GMInfo Zvezdana Luković, jedna od pokretača peticije. – Nalazi se tik uz reku koja protiče posle kroz ceo grad, naše kuće su odatle udaljene nekoliko desetina metara, a da stvar bude još gora, objekat 4 vrtića „Sunce“, za decu iz celog ovog dela Milanovca, je na 320 metara od baze. Znate li vi kakvih će tu biti isparenja, buke, prašine, – ukazuje Zvezdana.

Studija kao ključni polazni dokument

Za izgradnju ovakvog pogona, potreban je niz procena, ispunjenih ekoloških i drugih standarda zaštite, dozvola, javnih uvida i rasprava, te studija uticaja na životnu sredinu. U jedan takav dokument Nevađani jesu imali uvid. U pitanju je „Studija o proceni uticaja na životnu sredinu mobilne fabrike betona i asfaltne baze u Gornjem Milanovcu“ iz februara ove godine, od naručioca „AR Gradnje“, a koju je izradila firma „Euro Green“ iz Novog Sada. Poziv na javni uvid u taj dokument zakazan je preko stranica „Takovskih novina“ neposredno pre uvođenja vanrednog stanja zbog COVID-19 epidemije, pa je zato odložen, da bi, kako saznajemo, bio održan 5. juna u prostorijama Kancelarije za zaštitu životne sredine.

Prema našim saznanjima, na tom skupu bili su, osim direktora „AR Gradnje“, prisutni i predstavnici svih većih privrednih subjekata Milanovca i petnaestak meštana Nevada. Posle ovog sastanka, „AR Gradnja“ i Nevađani ostali su na istim pozicijama – asfaltna baza je za investitora i dalje projekat koji se nastavlja pošto u Studiji, osim ostalog, stoji da se „ne očekuje veći negativan uticaj na stanovništvo“; dok je za Nevađane kucnuo čas da angažuju stručnjake kako bi Studiju osporili, ali i da pokrenu potpisivanje peticije protiv gradnje postrojenja u njihovom komšiluku. Privrednici su uložili nekoliko primedbi koje uglavnom ukazuju šta u Studiji treba ispraviti kod limita emisije štetnih gasova.

Studija, sve u svemu, opravdava mere iz projekta izgradnje baze, koje se odnose na zaštitu okoline od loših isparenja i drugih ostataka proizvodnje, uverava da će sva cirkulacija vode u fabrici biti zatvorenog tipa i da nikakve štetne materije neće dospevati u reku Despotovicu, na čijoj je obali baza planirana.

Odgovor

U ime Nevađana primedbu na ovu Studiju napisala je arhitekta Radmila Tomić. Dostavljena je Kancelariji za zaštitu životne sredine opštinske Uprave Milanovca, upravo organu koji je od „AR Gradnje“ i tražio da dostavi Studiju, rešenjem od 6. novembra 2019. godine.

U 9 tačaka primedbi upućenih Kancelariji, Tomić osporava glavne teze Studije navodeći brojne suštinske nedostatke teksta, ali i ključnih procena. Za nju je ovaj dokument prepun opštih mesta iz kojih se ne vide konkretna opravdanja, rešenja i pojašnjenja na osnovu čega bi bilo ko odgovoran hteo ili dopustio da fabrika s takvim karakteristikama bude podignuta usred zelenila, na raskrsnici puteva, gde ljudi imaju kuće, njive, reku, obdanište, i sa kakvim stepenom zaštite.

– Ako se poštuju zakoni i procedure, mislim da nema razloga da se ova lokacija zadrži. Prema svim zakonima navedenim u elaboratu nisu ispoštovani neki bitni principi, – pojašnjava za GMInfo Radmila Tomić. – Pored ostalog nije urađena analiza sadašnjeg stanja životne sredine, bez koje nisu trebali ni da otpočnu izradu Studije, jer je to jedan od uslova. Isto tako po zakonima su bili dužni da razmotre alternativna rešenja za lokacije, kao nešto primarno, a oni to nisu učinili. Nadam se da će pobediti razum i zakoni i da će se naći alternativno rešenje, koje će zadovoljiti i građane i investitora, i da im u tom smislu treba pomoći da se takva lokacija nađe. – zaključuje Tomić.

„AR Gradnja DOO“

„AR gradnja“ je firma iz Beograda koja se poslovima uglavnom niskogradnje i transporta bavi još od 1991. godine. Milanovčanima je postala nedavno poznata i kao izvođač rekonstrukcije Lunjevačkog puta. Na zvaničnoj prezentaciji stoji da su „danas srednje preduzeće koje broji preko 80 stalno zaposlenih radnika, čija je struktura veoma stručan i obrazovani kadar,“ dok se pod planovima za ovu godinu i navodi „otvaranje pogona za proizvodnju betonske galanterije i Asfaltna baza“.

„AR gradnja“ se u Katastru nepokretnosti vodi da ima pravo korišćenja na ovoj parceli u Nevadama, dok je parcela u svojini Republike Srbije, a upisana je kao gradsko građevinsko zemljište.

Iz postojeće dokumetacije u Studiji vidi se da su joj „Lokacijski uslovi izdati 27. 09. 2019. od strane Opštinske uprave, Odeljenje za urbanizam, komunalno-stambene i imovinsko pravne poslove“.

I dalje su, međutim, nerazjašnjene bitne neodumice: ko je, kada i kojom Odlukom višeg organa (poput Skupštine opštine, npr) i pod kojim uslovima preneo „AR Gradnji“ pravo korišćenja ove zemlje? Da li je ta firma parcelu iznajmila ili kupila, i od koga? Koliko će novca u investiciju biti uloženo, a koliko u sisteme zaštite i kog tipa; koliko bi ljudi bilo zaposleno i kakve bi, s druge strane, benefite od svega mogla imati lokalna zajednica?

Ova pitanja postavili smo jutros elektronskim dopisom „AR Gradnji“, dok smo nadležne iz lokalne samouprave pokušali da nađemo lično. Mejl iz Beograda ažurno je stigao sa objašnjenjem:

„Poštovani,
Zahvaljujemo na interesovanju na temu asfaltne baze. Ostavili ste nam jako kratak rok da odgovorimo na tako važna i donekle optužujuća pitanja. Direktor je danas, a verovatno i sutra, van kancelarije kako bi mogao sa punom pažnjom da Vam odgovori. Potrudićemo se da naš odgovor dostavimo početkom sledeće nedelje.“

U kabinetu predsednika opštine, Dejana Kovačevića, rekli su da će pokušati da nam obezbede susret s njim u toku dana. Do toga nije došlo, pa ćemo sve odgovore i razjašnjenja koje eventualno budemo od njega dobili naknadno, objaviti u narednim člancima na ovu temu, kao i najavljene odgovore „AR Gradnje“

Šta kaže resorni ministar

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, u razgovoru za GMInfo 10. juna u Takovu, na pitanje šta misli o gradnji asfaltne baze na opisanom mestu, rekao je da sa detaljima nije upoznat, ali da takva gradanja pre svega zavisi da li je uopšte tako nešto predviđeno na datoj lokaciji urbanističkim aktima opštine, a onda i šta o tome kažu strateške procene uticaja, odnosno studije, kakvu i pominjemo u članku.

– Tek onda, ako na osnovu svega toga ima opravdanja u proceni, daju se uslovi kako vi to možete da uradite na takvom mestu. – objašnjava Trivan koleginici Violeti Popović. – Ja sam, razume se, protiv izgradnje bilo kakvih kapaciteta tog tipa koji zagađuju vazduh i životnu sredinu pre svega deci. U Beogradu, dok smo mi (SPS) bili na čelu Sekretarijata za životnu sredinu, tako nešto je bilo nemoguće. Čak i ako je bilo u skladu sa Zakonom, staviti bazne stanice mobilne mreže recimo, blizu vrtića, škola, bolnica, tada je bilo nemoguće. Tu nije važno da li piše u Zakonu, važno je da to nije dobro za sredinu. – izjavio je Trivan i pojasnio:

– Kada se uradi procena uticaja, i kada nešto po tome ispadne moguće, onda je jako važno koje uslove nadležni organ postavi da se dalje radi. Postoji čitav niz rizičnih delatnosti koje vi možete da dozvolite čak i pored škole; ali to istovremeno znači da bi oni morali da im daju (investitorima) takve uslove rada i zaštite koji su fantastično skupi. – podseća Trivan. – Da se reši pitanje otpadnih voda, vodenih kapljica, i svih mogućih gasova, koji, ako od njih nešto izađe, sme da izađe samo ono što je zakon odredio kao dozvoljeno, ništa više od toga.

– Dakle, teoretski je moguće da se i baza gradi, ali uslovi moraju da budu takvi da on (investitor) ne sme toj deci da ugrozi život. Vi danas u svetu možete da napravite šta god hoćete; postoji oprema zaštite da gotovo imate nula emisije štetnih materija, ali to košta stravično. Dakle, nije pitanje da li se može, nego koliko će da košta da se uradi kako treba. I onda dođete na početak, do investitora, koji gleda da u to uloži što manje, čitajte ništa. E, pa, neće moći. – decidan je bio ministar Trivan izrazivši zadovoljstvo što je GMInfo uopšte zainteresovan za konkretne slučajeve iz oblasti ekologije. Trivan je tada inače bio u zvaničoj poseti opštini sasvim drugim povodom.

Jedan od mogućih odgovora na to da li je urbanističkim planom predviđeno da objekat tipa i namene asfaltne baze bude na tom mestu u Nevadama, daje Radmila Tomić u prvoj tački primedbe na Studiju, gde, osim ostalog kaže:

„Lokacija koja se predlaže Planom generalne regulacije (PGR), predložena je za radne zone, a tu se nikako ne uklapa fabrika koja je strašan zagađivač. Ni u jednom gradu se takve fabrike ne postavljaju usred grada. Da je takva delatnost predložena PGR-om na tom mestu, sigurno je da se on ne bi usvojio dok se to ne otkloni. Gledali smo lokacije drugih takvih fabrika i njihove Studije o proceni; sve su one predviđene prema prostornim planovima. To praktično znači da nijedna nije u granicama PGR-a (ili GUP-a, generalnog urbanističkog plana, kako se ranije poznatije zvao) za neki grad.“

Deo Nevada o kojem je reč, ulazi u PGR, dakle i formalno se nalazi u gradskoj zoni, pojašnjava nam Tomić.

Šta sledi

– Da, ovde se već nalaze brojne fabrike, ali osim možda buke, sve te fabrike su sa daleko čistijom tehnologijom i proizvodima u odnosu na asfaltnu bazu, – prave razliku Nevađani na potpisivanju peticije kada smo ih upitali zašto im na sličan način ne smetaju toliko ostala postrojenja koja tu funkcionišu godinama.

– Neke kuće jesu u planu da se isele i da dobijemo drugi smeštaj jer se praktično graničimo s jednom fabrikom i glavnom trafostanicom za Milanovac, ali to je ništa u odnosu na fabriku asfalta. – dodala je Zvezdana Luković. – Mi nećemo da budemo drugi Jelen Do, Kosjerić; a znamo kolika je stopa smrtnosti od kancera tamo. Ovde su zelene površine, usevi, deca. Za sve, pa i za ljude u tim fabrikama, to će biti ekološka katastrofa na duži period.

Prema zakonima i strogo utvrđenim porcedurama, prvi nadležni organ po ovom pitanju (u slučaju Milanovca to je Kancelarija za zaštitu životne sredine), mora da formira visoko kvalifikovanu Komisiju od ljudi svih struka relevantnih za procenjivanje dokumentacije investitora, od dokotra medicine, inženjera, ekologa, urbanista i slično.

Ova Komisija će imati 30 dana da analizira postojeću dokumentaciju iz Studije, zatraži eventulane dopune, uključi primedbe građana, utvrdi stanje na terenu i sa investitorom sve upodobi propisima, pre nego što da zeleno svetlo za dalju proceduru izgradnje samog pogona. Ukoliko pretpostavimo da će ovo usaglašavanje, posebno ako bude naknadnih žalbi, moći zbog toga da traje i duže, „AR Gradnja“, ali i Nevađani, moraće još da pričekaju pre nego što se dobije konačan odgovor kuda i kako dalje sa ovim projektom.

Od poznavalaca iz oblasti čujemo da to što je „AR gradnja“ već počela pripremu terena, a pre konačne reči Komisije, izgleda i nije nameran propust investitora, već manjkavost samog Zakona o prostornom planiranju i izgradnji iz 2009. (sa brojnim kasnijim dopunama), koji dopušta tako nešto; umesto da se, kao ranije, najpre sačekaju ekologija i struka, pa tek onda nadležni za izdavanje građevinskih dozvola i početak bilo kakve gradnje.

I pored toga, Milanovčani uveliko potpisuju peticiju protiv izgradnje baze svakog dana u večernjim satima na parkingu „kod Konfekcije“ u Nevadama. Kako nam je rekla Luković, i drugi su se priključili kao nosioci, pa sada i po ostalim krajevima grada, firmama, stambenim zgradama, selima, ljudi se upisuju da ih podrže. O terminima obaveštavaju preko FB grupe „Nevađani za Nevade“.

Potrebno im je oko 1500 potpisa za valjanost inicijative koju će predati organima opštinske Uprave. Veruju da će puna peticija, uz prethodne prigovore, biti ključni argument pred nadležnima i javnošću za trajno obustavljanje gradnje baze i/ili njeno izmeštanje, bez obzira na formalne ispravke u Studiji.

M.Mijatović/gminfo.rs