Dragoljub Mirković, foto edit GMInfo/Pixabay
Posle šest godina provedenih u Kini, gde je bio edukator trenera i koordinator za selekcije od 15 do 18 godina u najvećem klubu provincije Gujang, „FK Gizo Staru“, Milanovčanin Dragoljub Mirković ponovo je u Srbiji.
Još 2018. angažovala ga je kinesko-nemačka kompanija koja raspolaže fudbalskom akademijom za stvaranje mladih fudbalera od talentovane dece iz hiljada osnovnih škola širom Kine. Vratio se u Srbiju, kako ističe, da usmeri fudbalsku praksu na osnovu neprocenjivih iskustava koja je u međuvremenu stekao na polju oragnizacije i rada u sportskoj struci.
– U Kini izuzetno cene i poštuju ternersko umeće i mišljenje Srba. Ali moram priznati da sam se uželeo tog srpskog mentaliteta i kompetitivnog duha našeg fudbala. Želim da u njemu ostavim svoj novi trag; jer ono što nama nedostaje, a što sam u Kini usvojio i donosim ovamo, jeste potpuno drugačiji pristup timu i metodologijama, prvenstveno na psihološkom planu. Naš temperament i veštine sa malo modifikovanim trenažnim procesima, kakvi se primenjuju u Gujangu, bili bi odličan spoj i za razvojne programe, i za takmičarske ciljeve.
Na pitanje šta je konkretno to što Mirković smatra da nedostaje domaćem fudbalu, rekao je:
– Nama je u klubovima pre svega potrebna stabilnost. Brze promene igrača, trenera, ciljeva, snalaženje u hodu… Sve to je jedna velika mana koja nas sprečava da budemo ono što bismo zaista mogli. Opterećenja i pritisci, koje pri tom trpe igači i stručni štabovi, vrlo često mogu da sputaju njihov razvoj i razvoj kluba, da ih potroše. U Kini su po tom pitanju drugačiji. Rezultati su bitni, ali tek ako dođu nakon dužeg temeljnog, sistematskog rada. Tamo je neophodno da se svi dobro osećaju i budu srećni u onome čime se bave, jer smatraju da drugačije nema smisla praviti planove. Kod nas se očekuju brza, ad-hok rešenja, trenutni rezultati, a posle šta bude; to je izuzetno stresno i neproduktivno za sport i igrače.
Mirković je u oblasti Gujang učestvovao i u kreiranju novih klubova, a dva je doveo iz turnirskih sistema takmičenja u provincijama do nečega što bi bio profesionalni pandan našoj Superligi na nacionalnom nivou. Edukacija stručnog kadra u Kini, kako ističe, ima izuzetan ritam, jer se teorijsko-praktični seminari sprovode sedmično.
– Ništa nije prepušteno slučaju, nema stihijskog rada, sve je podređeno dugoročnim planovima, od kojih se ne odstupa, i disciplini koja je za to potrebna. Odgovornost i posvećenost su tamo iznad novca, do rezultata dolaze kao do prirodne posledice svega toga. Nedostaje nam takav pristup u Srbiji.
Mirković se vraća u Srbiju sa novim pogledom na fudbalsku praksu i timsku dinamiku, ali i sa svojom UEFA A licencom, koju je stekao još pre 13 godina u Srbiji. U Gujangu je bio jedini Srbin koji je zavredeo njihovo poverenje, uz još 15 trenera iz drugih zemalja Evrope.
Kao igrač ponikao je i bio prvotimac u Takovu i Srpskoj ligi u vreme SRJ; igrao je Superligu s Borcem rame uz rame sa Čakarom, Anićem, Ivicom Dragutinovićem. S budvanskim Mogrenom ušao je iz druge u prvu ligu CG, kao i sa Radničkim iz Svilajca, da bi se vratio pred kraj karijere da nastupa za Metalac i Takovo.
U Metalcu je zatim bio pomoćni trener Kuzeljeviću, vodio je sve mlađe selekcije tog kluba, bio šef struke Poleta iz Ljubića, čačanske Slobode i Takova, pre nego što će otići u Kinu. Rođen je u Gornjem Milanovcu 1970. godine.
M.M./S.Ž.
