Problem napuštenih pasa i mačaka u Gornjem Milanovcu godinama je prisutan, a prema ocenama građana koji se bave njihovim zbrinjavanjem, situacija postaje sve ozbiljnija. Dok se broj životinja na ulicama povećava, rastu i nesuglasice među stanovnicima, zbog čega se sve češće upućuju zahtevi da lokalna samouprava problem reši kroz organizovanu sterilizaciju, odgovorno vlasništvo i osnivanje azila.

Jedna od onih koja se godinama bavi zbrinjavanjem napuštenih životinja je Gorica Bakić iz Železničke ulice. Kako kaže, problem u njenom naselju traje godinama, a poslednjih godina postao je mnogo izraženiji.

– Živim u Železničkoj 16 i kod nas se već godinama masovno izbacuju i kučići i mačići. To je vremenom postalo ogroman problem. Dolazi do svađa između ljudi koji vole životinje i onih koji ne žele da ih imaju ispred svojih zgrada. Prošle godine je dolazila i policija, bilo je pretnji, pričalo se i o prebijanju. Situacija više nije nimalo bezazlena – priča Bakićeva.

Prema njenim rečima, glavni uzrok nije prisustvo napuštenih životinja na ulicama, već neodgovorno vlasništvo. Ističe da mnogi vlasnici ne sterilišu svoje ljubimce, a neželjena legla završavaju pored kontejnera, zgrada ili na drugim javnim površinama.

– Ljudi koji imaju svoje pse i mačke često ih ne sterilišu. Kada se mačka omaci ili se kučka okuci, mladunce jednostavno ostave kod kontejnera, ispred zgrada, uz razmišljanje da će se već neko snaći, da će ih uzeti neko dete ili neka dobra duša. Ali to više ne funkcioniše. Toliko je napuštenih životinja da je sve prebukirano – nastavlja ona.

Sagovornica smatra da hranjenje napuštenih životinja može biti samo privremena pomoć, ali ne i trajno rešenje.

– Životinje ne mogu same da kažu – prestaćemo da se razmnožavamo dok ljudi nešto ne preduzmu. To moramo mi da uradimo. Po meni, rešenje je masovna sterilizacija. Vidim da su mnoge evropske zemlje taj problem rešavale upravo na taj način. Azili su potrebni, ali ni oni nemaju kapacitet da prime toliki broj životinja. Zato je sterilizacija jedino dugoročno rešenje – objašnjava aktivistkinja.

Dodaje da bi odgovornost trebalo da počne od vlasnika pasa i mačaka.

– Prvo bi vlasnički psi i mačke trebalo da budu sterilisani. Kada bi se to radilo, ne bismo imali toliki broj životinja koje završavaju na ulici. Ovako se problem samo umnožava.

Osim pitanja dobrobiti životinja, Bakićeva smatra da je reč i o pitanju javnog zdravlja, imajući u vidu mogućnost pojave bolesti i infekcija u sredinama u kojima boravi veliki broj napuštenih životinja.

– To nije samo priča da li će neko nahraniti kuče ili mače. Sa velikim brojem životinja dolaze i bolesti, infekcije, paraziti, pa i zaraze koje mogu da se prenesu na ljude i decu. Zamislite da se tako nešto pojavi u blizini vrtića. To nije problem koji smemo da potcenjujemo – smatra Gorica.

Kako navodi, dodatni problem predstavlja rast troškova života, zbog čega je sve teže obezbediti hranu i veterinarsku negu za napuštene životinje.

– Veterinarske usluge su skupe. Razumem da su skupi lekovi i da veterinari imaju svoje troškove, ali običnom čoveku nije lako da sve to plati. Sa druge strane, poskupela je i hrana. Vidim da se kod kontejnera više ni ostaci hrane ne bacaju kao nekada. I psi i mačke ostaju gladni. A gladna životinja postaje nervozna i agresivna. I čovek je takav kada je gladan, a kamoli životinja – uočava sagovornica.

Iako smatra da rešenje mora biti institucionalno, Bakićeva kaže da je godinama pokušavala da doprinese smanjenju broja napuštenih životinja sopstvenim sredstvima.

– Svojim novcem sam sterilisala najmanje deset mačaka. Kod veterinara sam sve to plaćala iz svog džepa. Uzimala sam mačiće koje su ljudi izbacili, negovala ih dok ne dođu u doba kada mogu da se sterilišu, jer ne smeju da budu suviše mladi, kako mi je objasnio veterinar. Posle sterilizacije sam ih vraćala tamo gde su živeli – priča aktivistkinja.

Dodaje da su joj pojedini veterinari izlazili u susret umanjenjem cena usluga, dok su pojedine komšije učestvovale u prikupljanju novca za sterilizaciju.

– Pokušavala sam da prikupim novac. Neke komšije su mi pomogle, dali su po 500 ili 1.000 dinara, ali je to jako mali odziv. Ovo nije problem koji može jedan čovek sam da reši. I nije samo Železnička ulica. Životinje se izbacuju na više mesta u gradu. Komšije mi sada kažu: ‘Gorice, baš si smanjila broj mačaka.’ I stvarno jesam. Nema više toliko mačenja, nema novih legala. Ostanu odrasle mačke, a njih je mnogo lakše održavati. One se snađu, manje smetaju i nema više onog stalnog povećavanja broja.

U potrazi za mogućim rešenjima obraćala se i nadležnim institucijama.

– Zvala sam Ministarstvo poljoprivrede, sektor za zaštitu i dobrobit životinja, kao i načelnika veterinarske inspekcije za Moravički okrug. Rekao mi je: ‘Gorice, ja sam na vašoj strani. Ako mogu bilo kako da pomognem, tu sam.’ Objasnio mi je da je predlog za masovnu sterilizaciju dobar, kao i ideja da Gornji Milanovac dobije azil za životinje.

Kako navodi, iz razgovora sa predstavnicima nadležnih institucija saznala je da odluka o finansiranju ovakvih mera zavisi od lokalne samouprave.

– Rečeno mi je da se za to pitaju predsednik opštine i načelnik lokalne samouprave, odnosno da oni mogu da predlože izdvajanje sredstava, a da se o tome potom odlučuje na sednici. Ministarstvo ne može direktno da rešava ovaj problem, jer svaka lokalna samouprava raspolaže sredstvima za svoju teritoriju.

Na kraju ističe da njen cilj nije suprotstavljanje građana koji vole životinje i onih kojima njihovo prisustvo smeta, već pronalaženje održivog rešenja koje će biti u interesu cele zajednice.

– Ja nisam ni na strani životinja ni na strani ljudi. Ja sam na strani rešenja. Želim da pomognemo i ljudima i životinjama. Da se smanje sukobi, da ulice budu bezbednije, a da životinje ne umiru gladne, žedne i u najtežim mukama. Ako želimo da budemo moderno društvo, onda moramo da rešavamo ovakve probleme. U mnogim evropskim zemljama postoje stroge kazne za zlostavljanje i ubijanje životinja, a problem napuštenih životinja se godinama rešava sistemskom sterilizacijom. Verujem da bi i Gornji Milanovac trebalo da krene tim putem – zaključuje sagovornica i apeluje na najviše opštinske i državne organe da sistemski počnu rešavati ovaj problem.

V.P./N.S