Građanska inicijativa TRN iz Gornjeg Milanovca uputila je saopštenje za javnost koje potpisuje dr Aleksandra Bulatović, naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Saopštenje prenosimo u celosti.

„Povodom rezultata merenja kvaliteta vazduha u gradu poslednjih dana, Građanska inicijativa TRN, želi da skrene pažnju sugrađana da je vazduh opasan, te da je potrebno da svoje aktivnosti u toku dana prilagode ovim uslovima koliko je to moguće.

Prošle zime je zagađenje vazduha u Gornjem Milanovcu postalo očigledno. Zagađenje se moglo videti golim okom. Udisanje takvog vazduha, osim što je bilo neprijatno zbog njegovog mirisa, izazivalo je iritaciju organa za disanje i “štipalo” je oči. Gotovo sva naša čula su bila alarmirana, a najviše je trpelo zdravlje osetljivih građana, dece, trudnica, hroničnih bolesnika i onih koji su se borili sa kovidom.

Međutim, predstavnici lokalne samouprave su negirali da postoji problem sa kvalitetom vazduha koji građani udišu, potpuno kontraintuitivno. Iako su naša čula govorila da je vazduh dramatično zagađen, oni koji bi trebalo da brinu o našoj dobrobiti, izabrani predstavnici i javni službenici, držali su se formalnog pristupa, pozivajući se na povremene rezultate merenja koje sprovodi Zavod za javno zdravlje iz Čačka.

Iako zagađenje vazduha narušava biosferu i važan je faktor rizika po zdravlje ljudi i životinja, briga za ljude i čovekovu sredinu koja bi pokazala efektivitet u “sticanju statusa domaćina” nikako ne nalazi mesto među prioritetima javne politike lokalne samouprave.

Ekološki aktivitisti okupljeni u građansku inicijativu TRN angažovali su se tokom prethodne grejne sezone da bi se u lokalnoj sredini uspostavio sistem monitoringa zagađenosti vazduha u realnom vremenu. Postavljena su dva građanska senzora.

Kako u javnosti nema nikakvih informacija o tome da li lokalna samouprava razmatra da opredeli sredstva (inače skromna) i lokaciju za postavljanje “zvaničnih” senzora koji bi funkcionisali u mreži uređaja Agencije za životnu sredinu Republike Srbije, u planu je postavljanje još dva građanska senzora, kako bi se dobila celovitija slika o zagađivačima vazduha u Gornjem Milanovcu, industriji, saobraćaju, privatnim ložištima za grejanje, kao i kotlarnicama koje obezbeđuju daljinsko grejanje za višespratnice u gradu.

Iako grejna sezona još nije zvanično počela te zato još uvek ne radi kotlarnica JKP-a koja obezbeđuje daljinsko grejanje u Gornjem Milanovcu, senzori već sad pokazuju da je nivo zagađenja vazduha u zoni opasnosti. U utorak (12. oktobar) je, posle vazduha u Lazarevcu, vazduh u našem gradu bio najzagađeniji u Srbiji.

Ekološki efekti emisije štetnih čestica koje nastaju u proizvodnji toplotne energije putem čvrstih i tečnih goriva tokom zime, nesumnjivi su i očigledno negativni, a drastično kvare kvalitet vazduha koji udišemo. Daljinsko grejanje u gradu i dalje kao svoj osnovni energent koristi mazut koji je odavno na evropskoj crnoj listi štetnih goriva. Uprkos obećanjima da ćemo ovu grejnu sezonu dočekati u drukčijim uslovima, stanje sa zagađivačima vazduha u gradu je nepromenjeno.“

Dr Aleksandra Bulatović
IFDT, Univerzitet u Beogradu
Građanska inicijativa TRN, Gornji Milanovac