PISMA ČITALACA

Porazno je za jednu urbanu sredinu da pet bista narodnih heroja čami zakatančeno i ogradjeno žicom. Nekada, njihova mlada i ozbiljna poprsja, livena u bronzi, krasila su trgove ili nas dočekivala spomenički pred ulazom u škole. Toga više nema. Mi smo narod kratke pameti.

Opština Gornji Milanovac ima 11 narodnih heroja. Njihova spomen obeležja vidjali smo svakodnevno na javnim mestima. Onda u petooktobarskim „promenama“ grupno su preseljeni na Brdo mira, u prostor tišine žrtava revolucije i ratova, pa su te biste nestale. Srećom, nisu dobile karakter sekundarne sirovine, ali su sklonjene medju žicu, pod katanac, u ćošak sportske hale BREZA.

Jesu li to zaslužili? Nedavno su visoki uzvanici lokalnog političkog karaktera položili vence na spomenik Pobede u centru grada. I slikali se. Verovatno ostali u neznanju da su u Drugom svetskom ratu Gornji Milanovac i okolina ima 1.291 žrtvu, 258 logoraša, od kojih je samo u Banjici likvidirano 176. Van toga streljano 231.

Broj žrtava bio bi i veći da nije ovih narodnih heroja. Zna li iko od „vencopolagača“ ko je Tihomir Matijević, Tadija Andrić, Milutin Luković, Dragomir Dražević ili Radovan Grković? Eno ih u BREZI.

Gde je sada čuveno „Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije“? SUBNOR, ako još postoji? Možda su se po direktivi prešaltali četnicima i zaboravili svoje. A i „gore“ nije ništa bolje. Niko ni reč niti zucnu o Ravnogorskom pokretu i generalu Mihailoviću koga su saveznici odlikovali za operaciju Halijard. Umišljen da istorija počinje od njega.

čitalac Djordje Lazić