Sve počinje u porodici, stara je mudrost. A koliko na to mogu da utiču zakonske norme? Porodični zakon doneo je dilemu da li će roditelji smeti batinama da kažnjavaju svoju decu ili ne. Državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Milka Milovanović Minić kaže za RTS da je nasilje u Srbiji zabranjeno i da s tim u vezi nema kompromisa, dok psihoterapeut Zoran Milivojević poručuje da priča o zabrani telesnog kažnjavanja dece nema nikakvo uporište, kao i da ima situacija u životu kada roditelji ne mogu drugačije da reše problem sa decom.

Milka Milovanović Minić navodi da se posle gotovo 16 godina od primene Porodičnog zakona ukazala potreba da se određene odredbe menjaju.

„Ovo nije prvi put da se radi na izmenama i dopunama zakona“, kaže ona i dodaje da je „Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja formiralo radnu grupu ranije, urađen je nacrt zakona, nije taj zakon stigao do Skupštine.“

Ukazala je na to da su sada pošli od tog nacrta zakona, da su sedam dana u maju bile javne konsultacije da bi se iz komentara koji su pristigli formirale osnove i radna grupa.

Navela je da je upućen poziv svim relevantnim ministarstvima, nevladinim organizacijama i ekspertima u toj oblasti da budu deo radne grupe.

Psihoterapeut Zoran Milivojević ističe da je on i 2014. godine izneo stav da udarac po zadnjici nije nasilje.

„Nasilje kada gledamo pravno je nelegitimna upotreba sile, kada muž tuče ženu pa upadnu dva policajca, razvale vrata, skoče na njega, drže ga na podu – ko vrši nasilje? Samo muž, ovi primenjuju silu“, dodao je Milivojević.

„Isto tako i roditelji moraju u nekim situacijama da primene silu – uhvate dete za ruku i odvuku u sobu ili od nečega, ili da ga udare po guzi“, naglasio je Milivojević.

Smatra da priča o zabrani telesnog kažnjavanja nema nikakvo uporište, osim nekog ideološkog u smislu dečjih prava.

„Postoje neke situacije u životu kada roditelji jednostavno ne mogu da reše problem osim da udare dete po guzi – to je kada je dete veoma malo pa je i nerazumno, dakle nemoj vodu, nemoj ovo ili ono, situacija kada je dete samo nasilno prema životinjama ili drugoj deci i odraslima ili kada ne prihvata druge kazne“, objasnio je Milivojević.

„U Srbiji je zabranjeno nasilje i oko toga nema kompromisa“

Milka Milovanović Minić kaže da je nasilje u Srbiji zabranjeno i da s tim u vezi nema kompromisa, kao i da počinioci nasilja moraju trpeti sankcije.

„Zabrana fizičkog kažnjavanja nije represivna pravna norma, nije fokus na tome. Fokus je na zaštiti prava deteta, na normalnom rastu i razvoju“, dodaje ona.

Prema istraživanju Unicefa i Instituta za psihologiju, više od polovine anketiranih roditelja viče na decu, 47 odsto njih je prvi put udarilo dete između druge i treće godine, a 63 posto roditelja je bar jednom istuklo dete, dok tri odsto roditelja pribegava težim oblicima fizičkog nasilja.

Dodaje da isto istraživanje pokazuje da je 90 odsto roditelja u Srbiji saglasno da decu ne treba fizički kažnjavati, ali ipak pribegava kazni.

„Roditeljima su potrebni pomoć i podrška, i zabrana fizičkog kažnjavanja nije usmerena na kažnjavanje roditelja, usmerena je na savetodavni pristup, kao i na podsticaj roditeljima i pomoć i podršku u različitim izazovima roditeljstva ili pri prevenciji grubog ponašanja“, naglasila je ona.

Poručuje da je cilj negovanje i razvoj nenasilnih stilova vaspitanja, jer se problem može i drugačije rešiti, ne batinama.

„Slažem se da nije isto ponavljajuće fizičko nasilje, odnosno kada neko više puta kažnjava fizički svoje dete pa to preraste u zlostavljanje, i to su krajnje situacije kada se zaista mora reagovati“, kaže Milovanović Minićeva.

„Roditelji ne smeju da budu sumnjiva lica“

Milivojević kaže da su deca najviša vrednost.

„Ako pitate ljude za šta bi dali svoj život – onda je to za život svoje dece. Ne bi možda dali za Srbiju, političku partiju. Deca su najviša vrednost i onda je sve što se tiče dece vrlo važno i vrlo osetljivo, a ovde se zadire i u porodicu“, rekao je Milivojević.

„Onoga trenutka kada dete vrisne iz vaše kuće, vaš komšija da pozove policiju da kaže da sumnja da se tu nešto dešava i tog trenutka vam ulazi policija i Centar za socijalni rad i u školi, intervjuiše se okolina. Dakle, čitav niz mogućnosti zloupotreba“, dodao je Milivojević.

Pored toga, kako kaže, deca se okreću protiv roditelja.

„Nemoj neko da te pipne, ako te pipne ti se javi na ovaj telefon, pa ćemo mi dalje“, dodaje on.

Mislim da roditelji ne smeju da budu sumnjiva lica, potencijalni zlostavljači, ističe Milivojević.

„Zakon bi trebalo da odražava neko moralno stanje nacije, a ovo su zakoni koji konstruišu novu svest nacije, nameće se i, u stvari, nasilno prevaspitavaju roditelje, s tim što neće biti kazni osim što za kaznu morate da idete u školu za roditeljstvo gde će da vas neki psiholozi koji i sami nemaju decu da vam objašnjavaju da malo dete od dve godine nikada ne smete da ostavite samo u prostoriji“, naglašava Milivojević.

Ističe da su to neprimenjivi recepti i da su sada najveći problem nemoćni roditelji.