Blagoslovom svog sveštenika Vladimira Voštića omladina sela Semedraži organizovala je mobu uređenja zapisnog mesta u zaseoku Rovine. Selo je nekada imalo šest zapisa, danas tri.

Ovaj cer očuvan u zavetrini ima dva veka je svedok, da je pod njim za Druge Trojice, litija bila daleke 1954. godine, kada je narod blagoslovio jerej Marko Barović.

Igranka je bila obavezna baš tu i toponim kao srpska uzima dobi naziv Igrište a i Vašarište. Istorijska pretpostavka da je Crkvište, jer okolo sem nadrgobnika bila je i talpara, Crkva od brvana.

Ova priča prenosi se generacijama a vrlo je moguće da će u bliskoj budućnosti sve biti kao nekad, što se zapisa tiče.

Do tada mašili su se testera, trimera i ostalog alata Tomaševići, Markovići, Pantović, Tomići, Vukovići (Petakovići), Sretenovići i porodica Mavrak, koja je izbegla iz Mostara u Ameriku, ali neverovatnim okolnostima koje nisu slučajne kupila porodično imanje u Semedraži.

Najstariji mobioc ima 72 godina, a najmlađi Petar Pantović šest.

Jedan od onih koji pamti priče predaka, Srbo Tomašević, podseća da je današnjim danom lakše prići Zapisu. Cer je progledao a do seoske preslave, Drugih Trojica biće još moba.

Ovo je početak, najvažnije je da su se mladi prvi odazvali. A ima ih u selu, Bogu hvala reče „prvi glas“ Dičinske doline.

Saša Savović