Neke smrti ne postoje. Samo su tu privremeno dok se ne prihvati vest o njima. U večnost se preselio Jovan Tomović (1932-2025) prijatelj Muzeja rudničko-takovskog kraja, prijatelj svih nas. Jovan je čovek koji je o svemu mislio, negovao prijateljstva, brinuo se o nemoćnima, studentima, đacima, za svakog pronašao lepu reč ali i grubu ako će ona da podstakne na bolje.

Nije „ispuštao“ iz sećanja Majku Rajku, i uvek je Majka pisao velikim slovom, nije zaboravio Koštuniće, nije zaboravio trenutak kada je prvi put „ugledao“ svet, a to je za njega bilo znamenito Takovo i pešačenje do Gornjeg Milanovca sa majkom i drugaricom radi upisa u gimnaziju.

Školovao se i vrlo rano zaposlio a svoj život od detinjstva do privrednika opisao u svojim izdanjima. Proveo je miran i lep život sa suprugom Lepom, radovao se svakom novom danu i nikada nije odustao od namere da ovaj svet učini boljim. Mi smo kao kolektiv radosni što smo bili deo njegovog sveta, što smo učestvovali i pomagali u ostvarenju njegovih plemenitih zamisli da postavi spomen-ploču Srećku Jovanoviću, dr Slobodanu Vučićeviću i da osmisli i ploču svom velikom prijatelju dr Strugareviću.

Beležili smo njegove misli, snimali razgovore s njim, da pokažemo budućim generacijama kako treba živeti i poštovati, boriti se za svoje ciljeve. Srećni smo što smo baš mi obeležili veče povodom njegovog 90-og rođendana.

Jovan je bio privrednik, direktor PIK „Takova“, kupio je licencu za euro-krem, borio se za naziv „Ovokata“, osnivao zemljoradničke zadruge i sarađivao sa njima, svima davao posao, osnovao mnoge pogone, volonterski radio kao predsednik Opštine Gornji Milanovac, postavio kamen temeljac za Kuću srpsko norveškog prijateljstva, započeo pitanje vodovoda sa reke Rzav, započeo gasifikaciju privrede, o radu svake fabrike znao je svaki detalj i trudio se da poboljša njihov rad, novim kadrovima misleći ne samo o njima već i o čitavim porodicama, bio je dugogodišnji predsednik Društva za borbu protiv raka a njegov lik se našao i na poštanskoj marci tim povodom.

Poštovao je i voleo Manastir Vraćevšnicu, bio je veliki dobrotvor naše svetinje sa suprugom Lepom, pokretao je privredu da sagradi konak za sestrinstvo, obnovio je spomenik Sretenu Adžiću i supruzi Milevi, sagradio nedavno palionicu sveća, finansirao ulaznu drvenu kapiju i okupljao u svetinji ljude koji mogu da pomognu, a svakog svog prijatelja uvek je dočekivao široka srca i uvek ih vodio u manastir Vraćevšnicu.

Negovao je prijateljstva, za svakog je imao vremena i savet i nije se predavao „brzom“ vremenu, sačuvao je moralne i sve druge vrednosti sve do samog kraja. Jovane, ne brinite, svaku reč smo sačuvali u sećanju, poštovaćemo Vaše želje i zamisli, sprovešćemo u delo obećano, mirno putujte.

Slava mu i hvala za sve!
Mirjana Glišović

Sahrana će biti obavljena sutra u 13 sati na gradskom groblju u Gornjem Milanovcu.