U Pranjanima je danas, pred nekoliko stotina okupljenih, održan informativni skup o ispitivanju potencijalnih iskopina litijuma u ovom kraju, a čemu se većina meštana protivi.

Slaba obaveštenost meštana pranjanskog kraja, čija su sela postavljena na kartu eventualnih iskopavanja litijuma, dovela je do toga da se organizuje skup na kojem će se gradjanima pružiti prava informacija, a sve zarad njihove budućnosti.

– Mi smo ljudi seljaci, koji ne znamo mnogo o nauci i modernim tehnologijama, ali znamo da je naš izvor čist, voćka zdrava, a da vazduh kod nas „seče“. Ipak, da bi se valjano mogli odupreti eventualnim ekološkim katastrofama, u goste smo pozvali stručne i umne ljude, koji će nam predočiti štetnosti iskopavanja litijuma po zagadjenost našeg kraja – rekla je književnica iz Pranjana, Ljiljana Bralović, otvarajući skup.

Profesor biologije na agronomskom fakultetu u Čačku, Duško Brković, inače, rodom iz susednih Koštunića, upoznao je prisutne sa nekim aspektima štetnosti litijuma po ekologiju čitavog kraja.

– U ovom kraju se pisala istorija, jer se u neposrednoj blizini nalaze sve sama istorijska mesta. Tu je Miloševa rodna Dobrinja, zatim istorijsko Takovo, pa i Ravna Gora. Takodje, bitno je istaći da ne treba razdvajati zagadjenja vazduha, zemlje i vode. Ukoliko se jedan od ova tri pojma zagadi, sve je zagadjeno – istakao je profesor Brković.

Gorica Stanojević je pročitala pismo podrške profesora Živorada Čekovića, koji je brojkama i egzaktnim podacima pokušao da objasni štetnost istraživanja i eventualne eksploatacije.

Slaviša Miletić, poljoprivrednik iz Jadra je predočio iskustva meštana tog kraja u borbi za očuvanje ekologije i životne sredine.

– Bitno je da znate da niste zakasnili u svojim protestima, jer ma kakve odluke donosile lokalne samouprave, pa i ministarstva, vi ste vlasnici parcela na kojima bi se vršila ispitivanja i eksploatacija. Takodje, bitno je da ostanete jedinstveni, jer znajte, uvek je medju vama neki izdajnik, koji će prodati svoju parcelu i tako zagaditi vašu – rekao je Miletić, koji je poseban aplauz dobio na informaciju da je otac šestoro dece.

Takodje, prisutnima se obratio i Duško Tufegdžić iz Štitara kod Šapca, agronom i poljoprivrednik.

– Ukoliko se, recimo, kod Šapca zagadi Sava, ceo Šabac, odnosno 100 hiljada ljudi, ostaje bez pijaće vode. Kako Sava nastavlja dalje, brzo stiže i do Beograda, pa je možda, vreme da se i meštani prestonice zamisle za svoje zdravlje – napomenuo je Tufegdžić.

Profesor Duško Kuzović je bio jedan od govornika na protestnom skupu u Dobrinji kod Požege, pa je rado došao i u Pranjane.

– Za sva, za sada predvidjena nalazišta litijuma, predvidjeno je da Srbija godišnje dobija oko šest miliona evra godišnje. Da li je to cena naše zemlje, naše vode, našeg vazduha? Kažu da obnova prirodnih resursa nakon ovih iskopavanja traje i do hiljadu i 200 godina. Šta ćemo mi za to vreme? Kažu, pijte flaširanu vodu. Hoćemo li i krave, ovce i ostalu stoku da pojimo flaširanom vodom – zapitao se profesor Kuzović.

Podršku današnjem skupu su pružili i meštani požeškog kraja, a kako je na kraju rečeno, inicijativni odbor će o daljim koracima blagovremeno obaveštavati javnost.

Goran Trifunović