Udruženi za implementaciju narodnog aktivizma i tolerancije (UZINAT) bili su u ponedeljak domaćini snimanja podkasta Njuz.neta. Njuzovci su pred publikom iz Gornjeg Milanovca, u Takovskoj 88, analizirali propagandni politički sadržaj namenjen televizijskoj i internet pubici tokom kampanje za izbore 17. decembra.

Banalnosti, amaterizam, neukus, jevtino podilaženje biračima, loši scenariji i šablonska produkcija predizbornog stranačkog marketinga čist su zicer za vickaste Njuzovce, koji su – čini se – o ovako bogatom predlošku za temu mogli da razgovaraju danima, a da se Milanovčani ne raziđu. Jedna od članica njihove redakcije i stalna učesnica podkasta, Jelisaveta Miletić, za GMInfo, osim ostalog, odgovarala je iz profesionalnog ugla na pitanja o aktulenim fenomenima na političko – medijskoj sceni.

Na Fakultetu dramski umetnosti u Beogradu Jelisaveta je diplomirala pozorišnu produkciju i menadžmet. Rođena je 1991. u Kragujevcu.

GMInfo: Smatraš li sebe duhovitom osobom?

Jelisaveta: Želim da verujem da sam dobar čovek, a da li sam duhovita, više je pitanje za druge, kako oni kapiraju to što ja radim u javnoj sferi. Deluje mi da se, kada pričam, ljudi nekad smeju, tako da bismo mogli reći da možda jesam. Pretenciozno je da samu sebe ocenjujem, volela bih da to ipak drugi kažu umesto mene.

GMInfo: Kvalitet u odnosu na hiperprodukciju podkasta i ostalih video sadržaja na internetu – smeta li ti što to može danas da radi bilo ko, a najčešće oni koji nisu profesionalno podučeni i školovani za taj zanat, niti tehnički, niti razumeju šta javni govor sobom nosi?

Jelisaveta: Kada se pojavi i nametne novi medijski format, prirodno je da prvo dođe do eksplozije ponude na tržištu, a onda do stišavanja euforije i rasčišćavanja scene. Ne zauzimam poziciju kritičarke, koja će da priča šta je ok, a šta nije. Svako ima pravo da pokuša onako kako ume, da radi ono u šta veruje. A sad, kakav će prijem kod publike biti, druga je stvar. Naravno da mi je smešno kada vidim neke ljude koji to pokušavaju da izvedu amaterski, ali šta ima veze, neka cveta hiljadu cvetova; imaš mogućnosti da kreneš, ko sam ja da ti govorim da je to glupo. Činjenica je da postoji hiperprodukcija sadržaja, ali to je pojava na globalnom nivou, takvo je doba u kojem živimo. Da li sada svakoj budali dati prostora da kaže šta misli, tema je za salonske razgovore uz čašicu konjaka; a činjenica je u realnosti da se to odvija ovako kako se odvija, i to ne možemo promeniti.

Činjenica je i da svi ljudi na svetu sada imaju pravo nešto javno da kažu; samo znaju li da to može imati ozbiljne reperkusije, pre svega zbog širenja dezinformacija, da je utoliko odgovornost pojedinca, koji to radi, mnogo veća? Nisam sigurna. Informacija koju šaljem i koju primam, nije više samo informacija „zdravo za gotovo“, nego nešto što mora da proveri svako od nas. Mi i dalje živimo u društvu baziranom na tradicionalnim medijima. Kada izađe žena u pola osam na RTS i kaže: „To je tako“, onda je za gledaoce to suva istina. A da li je? Ja samo ne znam kako je moguće da se mi, posle devedesetih – kada smo videli da su nas slagali u svim tim dnevnicima – ponovo čudimo kako, zaboga, neistina može postojati na televiziji? E, pa, ne možemo više da verujemo ni toj televiziji, ne možemo da verujemo ni ljudima koji pišu za tabloide. Koliko puta treba da na njihovim naslovnim stranama izađe više laži nego što ima dana u godini, pa da shvatimo da danas sve treba proveravati? Ključ je u edukaciji ljudi – kako da obave te provere. Ključ je u svesti da smo odgovorni kada šaljemo reč u javni prostor, ali i kako javnu reč percipiramo. Odgvoran je svako ko ima priliku nešto da kaže, odgovorni smo i mi kao publika.

GMInfo: Pojava političke satire u srpskim medijima – pokušaj kopiranja američkog tv formata ili nasušna potreba u rigidnim, režinskim sistemima?

Jelisaveta: Važno je da postoji takva vrsta pogleda na politiku. Tek onda kada nečemu možemo da se nasmejemo, prestajemo da se toga plašimo. Strah od politike, da govorimo o politici i političarima, strah od toga da se mi, kao građani, bavimo tim temama, nanosi ogromnu štetu celom društvu. Problem je kada su satirične emisije jedini prozor za širu publiku u svet politike i kada politčari počnu da percipiraju satiričare kao neprijatelje koji ih razotkrivaju, pošto bi radije da ne podležu odgovornosti pred javnošću. Problem je kada čak i tu odgovornost, na koju ih pozivaju satirične emisije, ne možeš da transponuješ na druge programe i televizije, jer tamo nikakav sličan prostor ne postoji uopšte. Nema čak ni ozbiljne debate, kamoli satire. Zato što ekipa na vlasti to ne želi. Kada se primaknu izbori, pa mora nakratko da se napravi minimalni privid demokratskog društva, sučeljavanja mišljenja, dobiješ ljude poput Orlića, Martinovića, koji su u studiju samo da bi debatu obesmislili. Tu nema kluture ponašanja. U podkastu možeš da opsuješ, ja sam prva koja opsuje, da prekineš kolegu ili sagovornika, ali radi se o formatu koji to podrazumeva. U informativnim debatama, u javnim politikama, mora da postoji kultura ponašanja i obraćanja, koliko god mi bili različiti. A pošto nije tako, mi smo došli u situaciju gde smo svi „na krv i nož“.

Postala je članica Njuz.neta 2018. godine.
– Desilo se to tako što sam prsla od prethodnih poslova. Poželela sam da radim nešto što nema veze sa korporacijama i marketinškim agencijama. Jedine osobe, za koje sam znala da nemaju veze s tim – a ni sa of-produkcijama i nezavisnim projektima, za koje radiš pa čekaš šezdeset i više dana da ti daju dvesta eura – bili su Viktor i Marko iz Njuza. Nije tada bilo mesta sa njima, ali rekli su da će mi javiti ako iskrsne nešto. Kad je jedan njihov kolega dao otkaz, došla sam na njegovo mesto. Počelo se i s podkastom, pomoću štapa i kanapa, kačili smo telefone za snimanje o eksere u zidu. Onda neko nije došao na snimanje, i oni su bili u fazonu: „Aj’ ti uleti.“ Pristala sam, imala sam dovoljno poverenja u njih da će mi iskreno reći da li ima sve to smisla što ja pričam i radim. Znam da sam ih stalno prvih godina, a radim to i sada posle nekih snimanja, pitala: „Je l’ ovo glupo, je l’ bilo ok?“ I ostala sam do danas.

GMInfo: Kako ti se čine pokušaji političara da sebe plasiraju u kratkim formama za mlađe korisnike mreža, poput Tik-Toka, Instagrama?

Jelisaveta: Kada sam radila ranije u kompanijama, učestvovala sam u istraživanjima tržišta za određeni brend i kampanju prodaje. Tokom ispitivanja kupaca bukvalno se formira šablon i onda znaš šta treba da radiš i kako da se postaviš prema različitim konzumetima. Tako je i u politici. Ako oni procene da, recimo, Vučić deluje suviše ozbiljno, kruto, onda za publiku koja ne reaguje dobro na to, moramo da omekšamo njegov imidž, da mu damo malo ljudskog oblika, da bude topao, nežan, da komunicira s decom, da proba s nekom šalom, da mesi palačinke. I to je u redu, želiš da dopreš do publike koja tako nešto bolje razume. Ali sama egzekucija toga, taj gotov spot ili obraćanje, je previše banalna i loša. Meni nije jasno da od tolike mašinerije, sa toliko para i mogućnosti za marketing, niko tamo nije u stanju da napravi zaista nešto što stvarno kida!

GMInfo: Šta ti to govori?

Jelisaveta: Pa, da je okružen ljudima koji su slabi u svom poslu. I na drugoj strani nije mnogo bolje. Da li je u pitanju brzina, kratki rokovi, nedovoljna pripremljenost na određenu temu, ne znam. Kažu mi: „Da, ali takav spot se ne obraća tebi.“ Verovatno. Možda je takav spot nekom tamo liku kul. U redu, pristajem da grešim, da ja nisam njihova ciljna grupa, ali meni i dalje, profesionalno, to deluje mega banalno. To je prva ruka scenarija, koju niko drugi nikad nije pročitao, prošao i probao, nego je neko napisao i oni su odmah izašli na lice mesta da snime „na prvu“. Niko ih nikad nije malo vratio i rekao da se pokuša bolje ili drugačije. Mene je sramota kada gledam to. Samo se pitam da li je i njima neprijatno? Da li oni imju bilo kakvu dilemu, pitaju li se na šta to liči, ili misle da su carevi šta god da kažu, u maniru „ja pokidam čim se pojavim, ne moram ništa da probam dva puta“. Kada bi se oni, makar i oko toga, malo preispitivali, možda nam ne bi bilo ovako. Volela bih da mi neko pokaže tu grupu mladih ljudi, taj paralelni univerzum, koji, kad se Vučić snimi u kolima i kao igra za volanom rukama uz ono „pa, pa, paa, pam, pa!“, kaže – e, ovo je moj predsednik, to je moj car?

GMInfo: Kad smo već kod njega, šta bi bilo tvoje prvo pitanje Vučiću kada bi došao prekoputa tebe u podkast?

Jelisaveta: Ne mislim da sam neka prekaljena carica, kojoj će doći predsednik Vučić u studio, pa da znam šta bi bilo prvo pitanje. Da pitaš to novinare s godinama i godinama iskustva, nisam sigurna da bi na keca znali. Zato što je toliko bitnih pitanja za njega, toliko otvorenih tema, da bi prvo morao da se razradi ozbiljan koncept, ozbiljan pristup, sa mnogo odgovornosti za svako pitanje, ne samo za prvo. A da ideš grlom u jagode ili da izazivaš njegovu reakciju, meni je to malo estradno. Šta imaš od toga? Da pokažeš ljudima po stoti put da on doživljava nervni slom pred nezgodnim pitanjima? Šta gledaoci dobijaju time? Ništa što već nisu videli.

Jelsaveta je u sferi popularnih srpskih potkasata prisutna i preko „Čitanje uz Tanane“, Jafinog YouTube sadržaja, pokrenutog pre godinu dana, koji se bavi savremenom poezijom i temama nezavisnog društvenog aktivizma.

GMInfo: Da li bi profesionalno prihvatila poziv da nekoj političkoj stranci ili ličnosti kreiraš i sprovodiš marketinšku kampanju, ako već misliš da su njihove medijske prezentacije u novim formatima loše?

Jelisaveta: Ne. Zato što to podrazumeva da budem i deo nečije politike. Moj otac je novinar, odrasla sam u tom okruženju i znam šta je cena novinarske slobode. Znam šta je cena javnog neizjašnjavanja i neutralnosti; kada si ničiji, a svi bi da te svojataju, da budeš baš njihov. To nije lako, međutim mislim da je jedino takav put ispravan u ovome što radimo. Ne smatram da sam novinarka, ali kada bih pristala da bilo kome u politici radim produkciju, osećam da bih izgubila kredibilitet! Ja onda više ne mogu bilo koga da komentarišem, a da mi ljudi veruju. Jer će doći neko i reći: „Pa, ti si njihova, radiš tendenciozno.“ Ja nisam nečija, ja sam svoja. Mogu da budem Njuzova, ali ne i nečija politička pratilja.

Njuzovci su, pored Jelisavete Miletić, podkast u UZINAT odradili u sastavu Viktor Marković, Marko Dražić i Nenad Milosavljević. Ceo podkast možete pogledati OVDE.

M.M.GMInfo.rs

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!