„OSLOBODJENJE“  ZA OPSTANAK

Za GMinfo govorio je profesor Duško Kuzović, član pokreta „Oslobodjenje“, ali i jedan od lidera protesta protiv istraživanja i iskopavanja litijuma u Srbiji. Pokret „Oslobodjenje“ je široj javnosti poznat više na društvenim mrežama i nekim alternativnim medijskim kanalima, nego što je prisutan u svakodnevnim medijima.

Zašto je to tako, pokušao je da nam objasni i profesor Kuzović…

– Razlog je jednostavan, a to je da ne pripadamo nijednoj strani. Na žalost, u poslednjih nekoliko meseci, formirala se i ta strana opozicije, tako da i oni imaju svoje medije, druga, vladajuća strana, takodje ima svoj blok medija… Mi ne pripadamo ni jednima ni drugima, smatramo da je put negde izmedju i smatramo da, u ovom trenutku, ne postoji, uopšte, prostor za političku igru i političku borbu, jer je društvo toliko siromašno, sa tolikim problemima, da je besmisleno, uopšte pričati da li je moj stav politički levo ili desno. Ako vi danas razmišljate kako da kupite da jedete, kako da platite komunalije i kako da okrpite staru garderobu, ja tu, uopšte, ne vidim prostor za politiku – rekao je Kuzović.

Od osnivanja, odnosno od kakve- takve medijske pojave pokreta „Oslobodjenje“ na domaćoj političkoj sceni, oni su, na neki način predstavljeni kao proruska strana, odnosno, politički pravac koji zagovara jaku saradnju sa Rusijom. Da li je i ovo zabluda ili tačna informacija, pokušao je da nam objasni naš sagovornik.

– Istina je, jedan deo pripadnika pokreta „Oslobodjenje“ ima posebnu emociju prema Rusiji, ali, ta emocija ni u jednom trenutku nije iznad Srbije. Ono što bih ja voleo, to je da naš pokret ostane upamćen kao prosrpski pokret, pa tek onda proruski. U svakom  slučaju, smatramo da je Srbija pripadnik jednog slovenskog korpusa i da sa njima moramo imati mnogo prisnije odnose nego sa germanskim ili anglosaksonskim korpusom u Evropi – jasan je bio profesor.

Prvo ekološka udruženja i pojedinci, a zatim i veći broj stanovnika Srbije je poslednjih meseci značajno podigao glas protiv istraživanja, a zatim i eventualnih otvaranja rudnika litijuma u našoj zemlji. Meštani Jadra, Mačve, požeških sela, a i meštani pranjanskog kraja su se otvoreno pobunili protiv ovih istraživanja i iskopavanja, pa je njihov glas stigao i do, za sada samo ispred, SANU.

Takodje, simptomatično je da se vlast ili uopšte ne oglašava po ovom pitanju, ili ima pozitivan stav o istraživanjima, dok učesnici protesta uporno ponavljaju da sve nema veze sa politikom.

Profesor Kuzović je prepoznat kao jedan od lidera ovih protesta, pa je, svakako prava adresa da nam kaže mogu li ovakvi skupovi biti apolitični?

– Objektivno, mi smo prepolitizovano društvo i politka se uvukla čak i tamo gde nikada nije bila, niti bi u svakoj razumnoj situaciji smela da bude. Insistiranje da se ne radi o politici, omogućava nam da bacimo svetlo na pravu temu, pravi problem. Ako bismo rekli da je ovo politički problem, onda bi izazvali novu polarizaciju društva i umanjili bi naše šanse za uspeh u ovoj borbi. Ovo se, svakako, ne može rešiti dok se ne stabilizuje politička situacija u Srbiji i dok se glas naroda ne bude više čuo u Narodnoj skupštini – kaže Duško Kuzović.

Izbori u Srbiji su, za sada nezvanično, najavljeni za manje od godinu dana, a to je kod nas, uglavnom, znak da „trkači“ zauzmu svoja mesta u izbornoj utakmici i da krenu predizborna „odmeravanja snaga“.

Zanima nas mišljenje jednog profesora beogradskog Univerziteta o predstojećim izborima, kao i o Srbiji nakon održavanja istih…

– Naš stav, kao pokreta je da, trenutno, ne postoji ni minimum, ni 0,1 procenata izbornih preduslova da bi se ti eventualni izbori, održali. Neko ko je na jako sumnjiv način došao na vlast i na jako sumnjiv način se održava na vlasti već 10 godina, svakako ne može biti pouzdan partner za razgovore i dogovore u pogledu političkog rešenja. Ja bih voleo da imamo političko rešenje, ali moj je utisak da će ova situacija u Srbiji biti razrešena na najnezgodniji način po narod i državu, a to je ulica – oštro i nedvosmisleno je završio razgovor za naš portal, profesor Duško Kuzović, član pokreta „Oslobodjenje“.

G. Trifunović, gminfo.rs