Povodom 140 od rođenja i 80 godina od smrti našeg sugrađanina Dragiše Vadsića u galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja održano je predavanje istoričara Miloša Timotijevića pod nazivom „Angažovani intelektualac: život i delo Dragiše Vasića (1885-1945)“. Predavanje će biti posvećeno jednom od najznačajnijih i najkontroverznijih srpskih intelektualaca prve polovine XX veka.

Posetioci su imali priliku da čuju o Vasićevom shvatanju nacionalne ideje, njegovim književnim i publicističkim delima, kao i o tragičnom kraju koji ga je učinio trajnim simbolom stradanja srpske liberalne inteligencije.

Svi smo mi pomalo Dragomir Dragiša Vasić, opšti je zaključak sinoćnjeg predavanja dr Miloša Timotijevića

On je na predavanju akcenat stavio na Dragišin život u mladosti, njegovo učešće u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, njegov privatan život, književni rad, prijateljstvo sa Miroslavom Krležom, uticaj na književnost, i pre svega nepomerljiv životni stav – Dragiša Vasić je bio liberal, nije „preletao“ i tražio gde je bolje, nije tražio korist, bio je vizionar, analitičar vremena, prošlog, sadašnjeg ali i budućeg.

U svojim analizama sa putovanja u knjizi „Utisci iz Rusije“, vrata su mu širom bila otvorena za obilazak destinacija koje nije mogao svako da poseti, kakav je recimo ruski zatvor, i uslovi boravka zatvorenika.

Miloš je istakao da postoji i malo poznato delo u kome analizira i Nemačku, i vizionarski „vidi“ u kom pravcu ide budućnost ove zemlje i koji će uticaj imati politika Nemačke na svetsku istoriju. Dragiša Vasić je bio uvek na prvoj liniji fronta. I u balkanskim, i u Prvom svetskom ratu. Odlikovan je za hrabrost.

Ipak njegovo viđenje prelaska preko Albanije razlikovalo se od stava savremene istorije. Budući na licu mesta, i kao neko ko je dočekivao izmrcvarene naše borce, pa čak i decu od 15 godina, koju su hteli da zaštite od stradanja pa ih poslali sa našom vojskom, Dragiša Vasić je mogao da sagleda čitavu istorijsku sliku srpskog stradanja. A zašto je onda kao i mnogi drugi intelektualci prihvatio ideju jugoslovenstva? Smatrao je da će to da odbrani Srbe od uticaja i nametanja posebno bugarskog, jer je od Bugara imao poseban oprez i znao je kakve su im namere. Miloš je čak objasnio zašto je Sofija glavni grad Bugarske a ne Trnovo kako bi bilo logično.

Govorilo se i o privatnom životu Dragiše Vasića, o značaju njegove ženidbe sa prvom ženom i uticaju tasta na njegov život i rad, potom o pričama koje je nametnuo upravo Krleža o neverstvu prve žene, što nije potkrepljeno činjenicama i ne može biti tačno jer je obolela tokom Prvog svetskog rata i ubrzo preminula, potom o ženidbi Ruskinjom, sa kojom je imao ćerku Tatjanu, sa kojom je naša ustanova sarađivala tokom organizacije prvog naučnog skupa o Dragiši Vasiću 2005. godine, bila je presrećna kada je objavljen zbornik ovog skupa 2008. godine i postavljena ploča njenom ocu na mestu gde je nekada bila njegova kuća u Gornjem Milanovcu.

Tatjana do tada nikada javno nije smela da kaže da je ćerka Dragiše Vasića. Miloš je istakao da je za sve to zaslužan Borisav Čeliković, kao i za objavljivanje kompletne biografije Dragiše Vasića, svojevrsne studije njegovog života i rada koju je napisao Miloš Timotijević a koja je objavljena u Službenom glasniku u ediciji „Sabornik“ koju uređuje Borisav Čeliković.

– Mi smo 2022. trudom istoričara Aleksandra Marušića, ponovo organizovali naučni skup o Dragiši Vasiću, zajedno sa Institutom za Književnost i umetnost, nakon čega je objavljen još jedan zbornik, u kome se veća pažnja posvećuje njegovom književnom radu koji je nažalost bio skrajnut dugi niz godina i pitamo se da li se ikada taj prekid u verovanju u njegovo književno delo može nadoknaditi. Obaveza je bar nas, zavičajaca, da se za to borimo, pričamo o njegovim delima, objavljujemo i govorimo o njegovom životu. Dotakli smo se na predavanju i njegovog učešća u Ravnogorskom pokretu, što je možda i presudilo po rečima Miloša Timotijevića, da se sazna za taj pokret, jer verovatno ne bi doživeo ekspanziju da nije bilo njegovog imena, jer u tom trenutku za generala Mihailovića niko nije znao. Pokretu se pridružio posle prebijanja koje je doživeo u Gornjoj Trepči od strane komunista. Stavovi Draže i njega se razilaze, i opet je bio u pravu i video unapred, video je ko će izdati Dražu i šta će se dalje dogoditi. Bio je učesnik misije Halijard, njegova supruga Ruskinja je bila profesor engleskog jezika, i znanje jezika je dobrodošlo u ovoj misiji a naravno maternji jezik bio joj je ruski, pa je mogla da bude korisna i u toj saradnji. Na njegovu inicijativu četnici se povlače u Bosnu i tu je i okončan njegov život a Miloš nam je ispričao više verzija njegove smrti a sve su tragične i nepojmljivo strašne – ističu iz Muzeja.

Prema njihovim rečima mnogi, čak čuveni srpski pisci su krali delove iz dela Dragiše Vasića budući da je njegovo delo bilo zabranjeno za objavljivanje.

– Raspadom Jugoslavije ideje Vasića ponovo su dobile na značaju. Sudski je rehabilitovan 2009. godine i tada postaje deo naše nacionalne kulture. Rasvetlili smo sinoć ko je bio taj čovek koji je svoja uverenja platio glavom, ostao bez imovine koja je konfiskovana, kome je porodica stradala zbog njegovih uverenja. Ako bi taj isti princip plaćanja za svoja dela ideološka ili bilo koja druga, primenjivali na ostale učesnike u javnom životu, za mnoge bi malo bila i smrtna kazna, zaključio je Miloš Timotijević.

Muzej RTK/edit GMinfo