Pandemija koronavirusa ispraznila je tribine fudbalskih stadiona širom sveta, ali posvećeni navijači pronalaze inovativne načine da posredno budu uz omiljene klubove. Iznajmljuju sedišta za svoje fotografije i poruke, organizuju zajednička online navijanja, i dalje kupuju pretplatne karte, ne propuštaju rituale u domovima pred tv prenose, dok oni koji mogu na stadion, emituju saborcima mečeve mobilnim telefonima.

Gledalište milanovačkog superligaša Metalca, takođe je nažalost već predug period sablasno prazno, ali rezultati na zelenom terenu u tekućoj sezoni ne izostaju. Može se pretpostaviti kakvi bi bili da je drugačije; i to baš sada, kad plavi igraju, prema ocenama mnogih, najbolji fudbal u profesionalnoj istoriji ovog 60 godina starog kluba.

Petar Radović, mladi nastavnik tehničkog obrazovanja, jedan je od onih kojima je ljubav prema Metalcu mnogo više od ljubavi prema samom fudbalu. Metalac mu je u krvi. Osim toga, poseduje sve pretplatne karte za skoro 15 poslednjih sezona, pa i za ovu, iako je znao da neće moći da bude na stadionu.

Najmanje što je klub za tu vernost, barem u ovakvom trenutku, mogao da učini, jeste da mu obezbedi ulazak na jedu od nedavnih prvenstvenih utakmica, kao posetiocu sa posebnom dozvolom u propisanom ograničnem broju posmatrača. U ime Metalca, Ivan Vuksanović, sekretar kluba, uručio mu je i ostale memorablije kluba, da dopuni svoju kolekciju.

– Uvek je čast kada te Metalac pozove za bilo šta i kada znaš da prate i cene odnos navijača prema klubu, – kaže Radović. – Ovo jeste teška situacija za sve nas koji volimo Metalac i preživljavamo godinama sve što i klub prolazi, sa istom radošću i tugom, od padova do uspeha, pa i do toga što sad ne možemo zajedno da budemo deo svake utakmice. Ali to nikog ne obeshrabruje.

Petar nema slučajno ovakav stav, niti smo rekli tek uzgred da mu je Metalac u krvi. On je familijarno vezan uz tradiciju plavih, pre svega zahvaljujući nedavno preminulom ocu, Dušanu Dulu Radoviću, koji je igrao za Metalac, radio u Metalčevoj fabrici i bio član Uprave kluba. Na stadionu je imao svoje mesto, u sedmom redu na zapadu, broj 36. Pretplatnu kartu Petar kupuje i za očevo mesto.

– To je nešto što smatram nasleđem, tu smo zajedno navijali, ja sam na sedištu 37, i to su nam srećna mesta, Metalac je danas ipak stabilan u Superligi, zar ne, – navodi Petar i podseća: – Otac je bio bezrezervno odan klubu, mene je uveo u sve to, i ja sam svojevremeno trenirao u Metalcu, danas sam samo navijač, ali sve to ostaje u čoveku, kad uđeš u jedan klub na takav način, to je zauvek.

Za Petra nema dileme kada smo ga pitali kako ocenjuje Metalčeve igre danas. Saglasan je da tim na čelu sa aktulenim trenrom Žarkom Lazetićem, uz Bojana Leontijevića i Dragoljuba Vukadinovića u vrhu organizacije, čini celinu kakva se nije ranije tako plodonosno posložila, te da Metalac zato sada zaista ima odlučniju i atraktivniju igru od kada pamti. Šteta što ne možemo to da gledamo s tribina, ponavlja, ali veruje da će, ovakvim putem ako nastavi, Metalac imati još više da pokaže kad se publika bude vratila.

fk metalac press