Izložba „Mati Ana Adžić (1900-1975): duhovno čedo vladike Nikolaja Velimirovića“, otvorena je sinoć u Kragujevcu, u organizaciji Centra za naučno-istraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu.

– Bila nam je čast da pred mnogobrojnom publikom predstavimo našu izložbu i obimnu publikaciju koja je pratila izložbenu postavku a koju je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Na poziv gospođe Lele Vujošević iz Naučno istraživačkog centra SANU, u saradnji sa Gakultetom pedagoških nauka i arhivom iz Jagodine, upriličili smo ovaj događaj. Upravnik centra SANU, profesor Miloš Đuran, pozdravio je goste i istakao čime se sve centar bavi – kažu u Muzeju rudničko-takovskog kraja.

Veče su uveličali članovi crkvenog hora Sveti Sava pri crkvi na Aerodromu u Kragujevcu koji su pevali „Gospodi pomiluj, gospodi prosti“, pod upravom jereja Ivana Antonijevića.

U ime Muzeja rudničko-takovskog kraja obratio se direktor Aleksandar Marušić, koji je istakao da mi kao državotvorni kraj, imamo obavezu da baštinimo i istražujemo važne istorijske događaje ali svakako da ne smemo zaboraviti da ističemo sve važne ličnosti koje su obeležile istoriju našeg kraja, a mati Ana je svakako obeležila istoriju 20. veka u našem kraju. On je istako da su autorke izložbe Vesna Ćurčić i Mirjana Glišović ispoštovale sve hronolške i metodološke principe, neophodne za istraživanje.

Ninoslav Stanojlović, istoričar jedan od autora u jagodinskom zborniku koji je posvećen mati Ani a koji je objavljen krajem prošle godine, govorio je o značaju porodice Adžić, i o uticajima porekla Nade Adžić, o njenim bogoslovskim precima sa majčine i očeve strane.

– Prisutne je obasjao svojim govorom vladika Jovan Šumadijski koji je govorio o svom prvom susretu sa mati Anom, u Studenici na jednoj od mnogobrojnih slava, koje Studenica u toku godine slavi. Kada se ona pojavila, za vladiku Jovana koji je tada bio dečačić, bila je posebna. Kako kaže, svi su šaputali kada je prolazila a on je pitao ko je ona kada šapuću. Odgovorili su mu:“Ona je čedo vladike Nikolaja“. Istakao je sinoć vladika da mati Ana hodala po zemlji a živela na nebu. Malo je govorila, vrlo retko, tiho i odlučno. Kada je neko dolazio u Vraćevšnicu, po izgledu nije mogao da zna ko je igumanija, jer ni po čemu nije želela da se izdvaja – ističu u Muzeju.

Tokom boravka u Americi, vladika Jovan je imao priliku da vidi i dobije na poklon prepisku vladike Nikolaja i Nade Adžić, potonje igumanije Ane i dece iz hranilišta „Bogdaj“. Pregledao je pisma i pronašao pismo vladike Nikolaja koji piše Nadi Adžić, da na muslimanski praznik vodi decu u džamiju, na katolički katoličku decu u katoličku crkvu i naravno, pravoslavnu decu da stalno vodi u crkvu. Među dečjim radovima i pismima, pronašao je da je Nada Adžić pitala decu šta bi voleli da njihov deda vladika (tako su vladiku zvali u Makedoniji) bude. Jedan od odgovora glasio je: „Voleo bih da deda vladika bude svetac!“ Drugi odgovor bio je: „Volela bih da deda vladika bude sveto miro!“ Toliko je vladika njima značio, a nama sinoćnje veče koje nam je još jednom pokazalo da mati Ana zaslužuje istraživačku pažnju. Ilijana Čutura, govorila je o zborniku koji je Fakultet pedagoških nauka objavio, o radovima i primenjenoj metodologiji, a posetioci su nakon toga pogledali izložbenu postavku.