Još traje narodni i umetnički žal za ukidanjem pruge Beograd-Milanovac-Sarajevo

 

ŽAL i nostalgija naroda uz trasu nekadašnje uskotračne pruge Beograd-Gornji Milanovac-Požega-Višegrad-Sarajevo još traju. S njim i istovetan umetnički žal, koji je Udruženje radnika umetnika Srbije i Crne Gore izrazilo na neobičan način – izložbom slika na najstarijoj lokomotivi u Srbiji, koja „nemo“ stoji na ostatku uskog koloseka u Požegi, u svojevrsnom „muzeju“ na otvorenom, sa još nekoliko „koleginica“.

Trasa pomenute pruge ukidana je etapno. Red na Gornji Milanovac (gde je i sedište pomenutog udruženja) došao je kasnih 60-ih godina prošlog veka, na Požegu 1974. i tako redom. Od pruge kroz Milanovac i okolinu nije ostao ni metar, u zgradi stanice su kafane, kancelarije… Požega je, bar kao uspomenu, sačuvala mnogo toga, što je pripadalo toj pruzi.
– Baš zato smo u Požegi i upriličili ovu neobičnu izložbu, da javnost i na ovaj način podsetimo na značaj koji je pruga imala za ove krajeve – vele predsednik udruženja Radojko Solujić i drugi autori izlagači na lokomotivi.
U neku ruku kustos tog muzeja je Darko Tešić, železnički radnik, zadužen za objašnjenja posetiocima. A još od 19. veka, prepričavaju se zgode i nezgode baš oko te lokomotive.
– Proizvela je firma „Kraus“ u Minhenu 1873. „Jurila“ je 15 kilometara na sat, vukla dva vagona bez ijednog sedišta, samo sa malom furunom usred svakog. Putnici su morali sa sobom doneti nešto na čemu bi sedeli, te naramak drva ako žele da se greju. I mašinovođe bi katkad utrčavale u neki od ta dva vagona, da se ugreju, iako je išla na ugalj, ali im je kabina bila poluotvorena. Putnici su nekad morali da guraju čitavu tu kompoziciju. Nema više u svetu ni jedne ovakve lokomotive, postoji slična u Francuskoj – priča Tešić.

UTEHA NOSTALGIČARIMA
NEOBIČNI muzej u Požegi, uz sadašnju zgradu železničke stanice čuva još ponešto eksponata. Tu su još tri lokomotive – „dvoglava aždaja“, „Milan“ (nazvana po srpskom kralju), „Mađarica“. Zatim, telegrafi koji još rade, sat marke „normal cajt“, poneka starinska pružna zgradica. Kao uteha nostalgičarima i umetnicima za uzanom prugom…

 

M. BOŠNjAK