• 17.04.2024.

Izveštaj: Toksično okruženje u kom rade novinari u Srbiji razlog za zabrinutost

foto: pixabay.com, ilustracija

Toksično okruženje u kojem rade novinari u Srbiji predstavlja razlog za zabrinutost, navodi se u analizi nevladinog Evropskog nadzornog mehanizma za podršku i zaštitu novinara „Brz odgovor za slobodu medija“ (Media Freedom Rapid Response) o medijskim slobodama 2022. godine.

U izveštaju čiji su autori Evropski centar za medijske slobode (ECPMF), Međunarodni institut za štampu (IPI) i Evropska federacija novinara (EFJ) navodi se da toksično okruženje u Srbiji inspirišu političari i mediji koji etiketiraju novinare kao izdajnike ili državne neprijatelje, podstičući zastrašivanje, prenosi Glas Amerike.

U izveštaju je zabeležena 41 prijava kršenja medijskih sloboda 60 pojedinaca ili medija iz Srbije.

„U najvećem broju slučajeva reč je o verbalnim napadima (32 slučaja, 78 odsto), dok ih je 13 bilo u sferi interneta i društvenih mreža. Pet je zabeleženo tokom obavljanja novinarske dužnosti ili na javnim mestima, poput izveštavanja sa demonstracija ili okupljanja“, piše u dokumentu.

Fizičko ugrožavanje je drugi po učestalosti vid napada na novinare u Srbiji, a 2022. na meti ih je bilo deset, od kojih troje dok su izveštavali sa manifestacije Evroprajd, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se ukazuje da je beogradski list „Danas“ najmanje pet puta bio na meti „ozbiljnih pretnji po fizičku bezbednost novinara“.

„To su bile uvredljive i preteće poruke na društvenim mrežama, kao i anonimni i-mejlovie koji su se sastojali od pretnji smrću vatrenim oružjem. Tu pretnju, kako je navedeno, nadležni su veoma ozbiljno shvatili, obezbedivši stalno policijsko obezbeđenje pred sedištem redakcije“, piše u analizi.

Ukazano je i na dve pretnje bombom upućene kancelarijama „Adrija medija grupe“, u kojima se nalazi gotovo deset medija.

Navedeni su i slučajevi novinara Nenada Kulačina i Verana Matića, koji su zastrašivani tako što su na ulicama Beograda i Vranja lepljeni plakati sa njihovim likom u negativnom kontekstu.

„U Kulačinovom slučaju objavljena je njegova adresa stanovanja, dok su o Matiću objavljivane omalovažavajuće fotografije“, piše u analizi.

U izveštaju se navodi i da je od januara do decembra 2022. zabeleženo 813 slučajeva kršenje slobode medija u državama članicama EU i zemljama kandidatima za članstvo. Na udaru je, kako se navodi, bilo 1.339 pojedinaca ili medijskih organizacija.

Izvor: Beta/N1

 

Violeta

Prethodni članak

Apel Batuta roditeljima: Imunizujte decu MMR vakcinom

Sledeći članak

Bez vode deo Mlakovca