Jedinstveni matični broj neponovljiva je oznaka svakog građanina u našoj zemlji već gotovo pola veka. Od 1976. kada je uveden dobijaju ga svi na rođenju. Previše otkriva, sve češće upozoravaju zaduženi za zaštitu ličnih podataka, a sve češće se čuju i ideje da bi ga trebalo zameniti nekim drugim, manje ličnim brojevima.

Malo šta toliko govori o nama kao 13 cifara jedinstevnog matičnog broja. Iako bi trebalo da u njega uvid imaju samo institucije, često ga zatraže i oni koji na to nemaju pravo.

„Svako može znati kada ste rođeni, dan, mesto, godina, kada ste rođeni, kog ste pola, čak i koji ste upisani po redu u matičnim knjigama“, kaže Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Ana Toskić Cvetinović iz organizacije „Partneri Srbija“ upozorava da sa matičnim brojem nekog lica možete da napravite lažna dokumenta, da osnujete firmu na tuđe ime, da pravite lažne identitete, kao i da je sada to posebno pojednostavljeno u onlajn svetu.

Zbog mogućih zloupotreba, ali i uskađivanja sa propisima Evropske unije, jugoslovenskog nasleđa – JMBG-a prva se odrekla Hrvatska. Zamenila ga je ličnim identifikacionim brojem 2009. godine.

„To je jedan dugotrajan proces. Hrvatska je u njemu bila preko 10 godina, uz sve pripreme i paralelnu upotrebu i matičnog broja i tog osobnog broja koji podrazumeva nasumičan red cifara, koji opet podrazumeva identifikaciju svakog pojedinca, ali ne ukazuje na lična svojstva“, objašnjava Toskić Cvetinovićeva.

Poverenik za informacije od javnog značaja smatra da bi i Srbija trebalo da JMBG zameni ličnim brojem – bio bi bezbedniji, ali to, kaže, nije lak posao i podrazumeva dugo usklađivanja javne administracije.

Navodi i da je protekle godine dobio 400 pritužbi zbog kršenja zaštite podataka o ličnosti, a najveći broj odnosio na rad Ministrstva unutrašnjih poslova.

rts.rs