Samo prošle godine Republika Srbija je po osnovu novčanih kazni i penala po rešenju sudova, kao i naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa, platila iz budžeta 24,2 milijarde dinara. Ukupan broj aktivnih sudskih predmeta u radu na dan 31. mart 2026. godine iznosi 292.729, pokazuju podaci iz Fiskalne strategije za 2027. godinu. U naredne tri godine očekuje se da se godišnji rashodi budžeta po osnovu tih postupaka kreću u iznosima od 24 do 25 milijardi dinara.

„Usled brojnih sudskih postupaka pred domaćim i međunarodnim sudovima, gde je teret plaćanja na Republici Srbiji kao tuženoj strani, identifikovani su različiti fiskalni rizici koji postoje usled neizvesnosti u vezi sa ishodom ovih procesa“, navodi se u Fiskalnoj strategiji za 2027. godinu, prenosi N1.

Republika Srbija je po osnovu novčanih kazni i penala po rešenju sudova, kao i naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa u 2022. godini iz budžeta Republike Srbije platila 26,8 milijardi dinara, u 2023. godini 25,4 milijarde dinara, dok je izvršenje u 2024. godini iznosilo 24,6 milijardi dinara.

Zaključno sa 31. decembrom 2025. godine izvršenje budžeta po ovom osnovu iznosi 24,2 milijarde dinara, navodi se u Fiskalnoj strategiji.

Broj aktivnih predmeta

Na dan 31. decembar 2023. godine broj aktivnih predmeta u Državnom pravobranilaštvu Republike Srbije iznosio je 320.860, a na kraju 2025. godine, broj aktivnih predmeta iznosio je 307.640 što, kako se navodi u Fiskalnoj strategiji, ukazuje da se ukupan broj sporova u radu i dalje zadržava na visokom nivou.

„Podaci za period od 2019. godine do 31. marta 2026. godine pokazuju da, i pored određenih oscilacija, nije došlo do značajnijeg i trajnog smanjenja broja aktivnih sudskih postupaka, koji se u kontinuitetu kreće oko 300 hiljada predmeta. Imajući u vidu da svaki aktivni predmet predstavlja potencijalnu buduću obavezu budžeta Republike Srbije po osnovu glavnice, zateznih kamata, sudskih i troškova izvršenja, visok broj sporova u radu i dalje predstavlja značajan potencijalni fiskalni rizik za javne finansije“, ukazuje se u Strategiji.

Broj primljenih predmeta u Državnom pravobranilaštvu Republike Srbije pokazuje opadajući trend u posmatranom periodu, sa 165.061 predmetom u 2019. godini na 107.634 predmeta u 2025. godini.

U periodu januar – mart 2026. godine primljeno je 28.662 predmeta.

Istovremeno, broj arhiviranih predmeta u 2019. godini iznosio je 165.440, dok je u 2025. godini arhivirano 110.242 predmeta.

„U periodu januar – mart 2026. godine arhivirano je 45.111 predmeta, što ukazuje na nastavak visokog nivoa obrade predmeta u sistemu, uz napomenu o kvartalnoj prirodi podatka. Kao rezultat odnosa priliva i odliva predmeta, ukupan broj predmeta u radu na dan 31. mart 2026. godine iznosi 292.729. Učešće novoprimljenih predmeta u ukupnom obimu poslovanja opada sa 35,7 odsto u 2019. godini na 25,8 odsto u 2025. godini, što ukazuje na relativno smanjenje priliva u odnosu na ukupnu masu predmeta“, navodi se u Fiskalnoj strategiji za 2027. godinu.

Fiskalni rizici

Navedeni trendovi, kako se ocenjuje, ukazuju da i pored smanjenja priliva novih predmeta i stabilnog nivoa arhiviranja, značajan obim ukupnih predmeta u radu predstavlja potencijalni rizik za budžetske rashode „usled mogućeg akumuliranja obaveza i povećanog opterećenja kapaciteta sistema u srednjem roku“.

„U skladu sa postojećom stabilizacijom izvršenja republičkog budžeta u poslednje tri godine, može se očekivati da će se u periodu od naredne tri godine rashodi republičkog budžeta po osnovu sudskih postupaka, pod ostalim jednakim okolnostima, kretati na nivou od okvirno 24 do 25 milijardi dinara godišnje“, navodi se u Strategiji.

Ministarstvo finansija ističe da je u narednom periodu neophodno uspostavljanje jedinstvene baze podataka svih sudskih postupaka u kojima su Republika Srbija, njena ministarstva i ostali korisnici javnih sredstava tužena strana.

To bi, kako se ocenjuje omogućilo ne samo bolje projektovanje budućih rashoda, već i bolju identifikaciju uzroka, odnosno generatora povećanja obaveza u republičkom budžetu po ovom osnovu.

„Na taj način bi se olakšalo upravljanje ovim fiskalnim rizicima kroz bolje planiranje rezervnih sredstava u budžetu i omogućilo preventivno delovanje u onim segmentima u kojima se buduće potencijalne obaveze po osnovu sudskih postupaka generišu“, navodi se u Fiskalnoj strategiji za 2027, sa projekcijama za 2028. i 2029.

Izvor: N1