Premijerom na Maloj sceni Milanovačkog pozorišta svoj život počela je nova predstava na njihovom repertoaru – „Labudova pesma i Sokratova odbrana“. Reditelj i glavni glumac ove duodrame, Branko Knežević za GMInfo kaže da je odavno imao želju da na scenu iznese Sokratove reči sa tog davnog i uvek aktuelnog suđenja pred građanima Atine, ali mu se dugo činilo da će biti jako teška za gledanje kao celovečernja predstava. Tako i odgovara otkud Čehov i Platon zajedno?

– Onda se lepo uklopilo da sva ta misaonost, koju nosi ono što je Platon zabeležio o Sokratovom suđenju, dobro dođe uz Čehova, da filozof bude jedan od likova koje Kalhas na sceni govori dok peva svoju poslednju, labudovu pesmu. – objašnjava Knežević.

U poslednjem pijanom žalu za onim što misli da je mogao biti, a nije, Čehovljev Kalhas, glumac u poznim godinama, priseća se uz pomoć šaptača, niza svojih velikih uloga, od likova iz klasične Grčke, Šekspirovih drama, do ruskih klasika i nazad. To je svojevrsno prisećanje na ceo život u jednom trenu, baš kao pred smrt, a Kalhasov život bilo je pozorište, ta „mračna rupčaga“ koja mu je progutala najbolje  godine. Platonov Sokrat ga, međutim, u jednom trenutku potpuno obuzima i od tog časa svedočimo da se Kalhas nije badava toliko hvalio svojim talentom, ali i jednom potpuno drugačijem pogledu na umiranje.

– Napravio sam te šavove između njih dvojice da završim predstavu onako kako je Čehov to uradio, – kaže Knežević. – Jer Kalhas i priča sve vreme o toj životnoj čaši koja je ispijena skoro do dna, a poslednju čašu sa otrovom od kukute ispija i Sokrat. S tim što Sokrat na mnogo svetliji način gled na čovekov kraj. On kad govori o smrti, on govori o životu. Za njega je to samo trenutak, prag koji se pređe, što je potpuno i u hrišćanskoj tradiciji. Svi ti postulati o kojima govori, sadržani su i u 10 Božjih zaposveti recimo, etika, moral, shvatanje vrline. U Sokratu kojeg igram nema onog patosa i žali za životom, kraj je, smrt dolazi. Nema toga, potpuno je obrnuto.

Pitali smo Kneževića, ako se već odlučio na takav eksperiment, kakvu reakciju očekuje od publike na specifičnost predstave.

– Kako će se razvijati pred publikom, zaista ne znam. – odgovara Branko. – Ali ono što se zna je da predstava svakako traži pripremljenog gledaoca. Zato sam i iskombinovao sve sa Čehovljevim Kalhasom, da olakšam tu težinu s kojom mora da se prati Sokratova obdrana. Traži pripremeljog gledaoca i u fizičkom smislu.

– Ko je umoran, može da odluta, ja to ne sporim; i zato mora da ima koncentraciju. Ono što Sokrat govori nije filozofija koja zamara, nije filozofija sa seminara i ne treba gledaocu neko posebno predznanje, tu se izlaže na praktičnom primeru šta je zapravo univerzalno merilo vrline, bez obzira na izvesnost smrti, ali može da zamori onoga koga takve stvari ne zanimaju. – upozorava na kraju reditelj i glumac.

Neki će se setiti delova sa Čehovljevim Kalhasom još iz prve verzije „Jednočinki“, ali u ovim okolnostima, to jedna sasvim druga predstava. Uz Kneževića, kao šaptač Nikituška i tužitelj Melet, na sceni je i Milan Aćimović. Ton i svetlo potpisuju Goran Dragutinović i Viktor Vujić, a kostime Biljana Knežević. U oktobru „Labudova pesma i Sokratova odbrana“ na repertoaru Male scene su 8., 15., 22. i 29. od 20 sati. Molijerovog „Tartifa“, sa prihodom od ulaznica za lečenje male Anike, odigraće 10. oktobra. Rezervacije u doba korone na 065 636 0209.

M.Mijatović/gminfo.rs