Ukoliko ste pažljiv gledalac, čitalac ili slušalac i pamtite način informisanja tokom devedesetih godina, ili ste tokom tih godina odrastali i formirali svoja prva saznanja o načinu kako mediji funkcionišu i kakav uticaj imaju na društvo, onda je „čitanje između redova” disciplina koju ste usavršili i zahvaljujući njoj znate da filtrirate poruke iz različitih izvora.
Nova generacija, čije vreme tek dolazi i koja je u godinama kada bi trebalo da želi i može da menja svet, nije odrastala u mnogo drugačijem okruženju. Situacija u medijima u Srbiji se od devedesetih nije mnogo promenila, a nezavisnim i lokalnim medijima manjeg dometa je i dalje podjednako teško, i podjednako zavise od svojih čitalaca i podrške šire javnosti.
I dok u mnogim medijima dominiraju neobjektivne vesti i rijaliti programi koji se smenjuju u ustaljenom ritmu, poprimajući osobine onog drugog formata – nezavisni mediji nastavljaju da tragaju za istinom, proverenim informacijama, aferama i pitanjima koja su od društvenog značaja.
Rezultat tih razlika je očekivan. Građani u sve većem broju prepoznaju razliku u kvalitetu i kvantitetu onoga što mogu videti u nekim medijima i onoga što dobijaju od nezavisnih medija, ali je opšte nepoverenje u medije više nego primetno.
Prema istraživanju o potrebama i navikama medijske publike, koje je SMS projekat predstavio u junu 2019. godine, svega 3 odsto ispitanika „u potpunosti veruje” medijima. Za 36 odsto građana razlozi nepoverenja u medije su komercijalizacija, loš kvalitet sadržaja, tabloidizacija i vulgarizacija, dok 24 odsto građana kao razlog navodi lažne vesti i dezinformacije kojima neki mediji podižu gledanost i čitanost. Ostatak ispitanika vidi probleme u uticaju političkih stranaka na medije, lošem kvalitetu sadržaja, fokusu na istim licima koja se predstavljaju kao „relevantni sagovornici i analitičari” i vlasničkoj strukturi, od čije političke orijentacije zavisi i uređivačka politika medija.
Kako biramo medije koje pratimo? Poverenje i tačnost informacija su razlozi zbog kojih se građani najčešće odlučuju za određeni medij kao „svoj” (24, odnosno 26 odsto građana), a teme koje lokalni mediji obrađuju su ono što ih favorizuje kod čak 33 odsto građana.
Sve ovo jasno ukazuje da postoji prostor za medije koji rade odgovorno, profesionalno i u interesu javnosti. Čak i letimičan pogled na našu medijsku scenu otkriva da je to velika šansa za nezavisne novinare i redakcije, lokalne medije i istraživačke redakcije – odnosno sve koji su tokom prethodnih godina svoj posao nastavili da rade poštujući novinarsku etiku, bez obzira na izazove i pritiske. Kampanja #Podržimedije ima za cilj da im pruži dodatnu podršku i mogućnost da nastave da rade i u budućnosti, zato što sve što vidimo, čujemo i znamo o društvu u kojem živimo – zavisi od njih.
podrzimedije.rs
