Potpisnika ovih redova nedavno upita jedan čovek („na jednome mestu“), „od čega mi na ovom portalu živimo, ako ne prihvatamo pare od opštine?“. Nasmejah se i odustadoh od odgovora, jer slavim Djurdjevdan, treba se spremiti…

Elem, kad bi on, a i mnogi drugi to mogli da razumeju, odgovor bi bio kratak- čojstvom se hranimo, a junaštvom pojimo!!! Za one sa jeftinijim ulaznicama, nema sve cenu, sve je prolazno, a par stotina evra mesečno i nisu neka nadoknada za obraz.

Kako nekima, već godinama, nije jasno kako mi opstajemo, tako i nama nije jasno kako svi oni koji lete „od stranke do stranke“ uspevaju sve ove godine da lažu ovaj jadni narod i da se jedan te isti krug ljudi zadržava na vlasti. I, svima im naš portal odgovara dok su na vlasti, a kasnije smo „protivnici režima, koje niko ne čita“. Otkud onda tolika prašina iza nas? Nijedna laž, neistina, dezinformacija ne stoji u našim redovima. Pa nas posle pitaju od čega živimo.

Dišemo punim plućima, mirna nam je savest, ne čekamo na produženje ugovora o radu svaka tri meseca, ne moramo da se vozimo autobusima,uglavnom jedemo kuvana jela, ne klimamo glavom zbog minimalca, ne ponižavamo se pred onima za koje znamo da znaju manje od nas, uzdignute glave idemo gradom, selom, šumom, livadom… ‘De ćeš veću platu?

Uostalom, svedoci smo da su nekadašnji vlastodršci iz rudničko-takovskog kraja, koji sada nisu u foteljama, manji „od makovog zrna“, a nekada su znali da budu jednako bahati, osioni i preteći raspoloženi po objektivne medije.

I, šta sada? Svi znamo da će sve jednog dana proći, da će se, što bi se reklo, „sve ovo jednom zvati lani“, ali, trebaju živci k’o brodski konopci i kičma kao iz „Park iz doba Jure“. Ali, znate li kako je lepo gledati kraj vestern filma kad kauboj pobednički jaše ka zalasku sunca… Konačno, sve jednog dana dodje na naplatu, a i ko je išao u školu, zna kome „tragovi smrde nečovještvom“.

Goran Trifunović