Elem, vrhovni poglavar naše države( da li treba da stoji zvezdica kod imena države?) se izvinjava glumcu i jednom, pa, hajde da kažemo, muzičaru, što ih, kako je on rekao „polupismeni svet vredja“. Hvala, onoliko… I u njihovo ime. Kažu, „samo je radio svoj posao“. Što bi Boško Lomović u jednoj svojoj pesmi rekao – „po koju cjenu?“. Da li je honorar, ma koliki on bio, dovoljan da pokrije ogledalo tokom jutarnjeg brijanja? Ili, možda, glumac, nakon Miloševih brkova, ima obećanje da će, u nekom narednom projektu Radoša Bajića glumiti Dražu, pa, samim tim, pusta i bradu.

Ko zna, možda se vlast doseti da otvori i aerodrom „Galovići“ u Pranjanima. Pa, kad su otvorili Ladjevce, a sa tog aerodroma najviše poleću muve, što ne bi, zbog „dobrosusedskih“ odnosa sa Amerima, otvorili i stari, saveznički aerodrom. E, tu je već problem sa odabirom likova, glumaca, muzičara… Za sada, Pranjani mogu da im, kao autentičnog srpskog seljaka naklonjenog pokretu Draže Mihailovića, ponude Daru, doduše, malo ošišanog i obrijanog, ali, i kosa i brada se kod njega lako primaju.

Što se muzičara tiče, tu imamo veliki izbor- truba, violina, izvolite… Mada, subjektivan sam, pa preporučujem svog kuma sa usnom harmonikom. Uostalom, to i jeste vojni instrument- najlakši i za nošenje i za sviranje, a i ako se izgubi, lako se nadje drugi.

Da se vratimo na glumce i muzičare. Kažu, ponavljamo, „radili su svoj posao“. Sećate li se da Toma Zdravković u „Balkan Ekspres“-u nije hteo da peva „Lili Marlen“. Dok ga nisu „ubedili“. Žanka Stokić je, kažu, bila najbolja glumica Jugoslavije izmedju dva rata. Zato što je radila „svoj posao“ tokom okupacije, osudjena je na sedam godina prinudnog rada, kao i na oduzimanje gradjanskih i ljudskih prava. Ni ti komunisti nisu imali sve loše ideje…