Prođe i ova predizborna kampanja. Nikad duža, a nikad i kraća. Počela neposredno pred koronu, pa prekinuta, bar formalno, iako je vladajuća stranka pogrešno percepirala da će im vođa sa čvrstom rukom kroz vanredno stanje doneti još koji procenat. Umesto toga, kada su sredinom aprila shvatili da su, umesto rejtinga sebi, podigli narodu pritisak, vođa se odjednom prepodobio, i počeo da popušta.

Onda su, kao odgovor na šerpe, lonce i poklopce, smislili baklje, a Đuka Bizon, koji je junački iz skupštinskih klupa pozivao na bakljade, sada poriče da je organizator i beži pred prijavama.

U Milanovcu lokalni SNS napada GMinfo, nezadovoljan jer i mi, a i naši čitaoci hvataju nepropisno parkirana vozila predsednika opštine, a režimski portal objavljuje njihove pamflete, bez davanja ikakve mogućnosti nama da se odbranimo pred njihovim lažnim optužbama, i klevetama. No, Savet za štampu nam je dao za pravo da oni ne postupaju novinarski, a to je tek prva pravna stepenica u kojima ćemo dokazivati njihov neprofesionalizam, i nenovinarsku službu režimu.

Još je nerazjašnjeno ko je pokušavao da zakine penzionere sa primanjima između 25 i 30 hiljada dinara, ne dostavljajući im obećane pakete. Aktivisti koji su ih delili, optuživali su neimenovani vrh da im je tako naredio, a u vrhu su odgovarali da je samo problem u dinamici. Tek kad su pravi novinari počeli da insistriraju na odgovorima, paketi su podeljeni, a ko je pokušao da umoči prste u med, još je nerazjašnjeno.

Lokalna opozicija, koja propagira bojkot, delovala je uspavano, bez ikakvog glasa do pre par dana, osim Dveri, koji su se u gradu pokazali kao jedina prava opozicija na bojkotaškoj strani.

Grupa građana, koju predvodi bivši predsednik opštine Milisav Mirković, jedina je prava opozicija na strani učesnika na izborima.

Povampirili su se mrtvi radikali, a SNS i SPS se nadaju i daljem braku iz (debelog) računa.

Lokalna funkcionerska kampanja je bila i te kako prisutna, najviši državni funkcioneri parkirali su svoje crne limuzine nepropisno, na sred Trga, u bahatom parkiranju pridružio im se i njihov politički otac Šešelj, koji je došao da “osvešta” lokalni odbor njegove stranke.

Lokalni SNS je po selima okitio sve bandere svojim banerima, iako nikad nigde nije objavljen tender za izdavanje bandera za ovu namenu, pa će odgovorni jednog dana to objašnjavati pred tužilaštvom.

Pitaju me, prošle subote u noć, Brđanci u lokalnom kafiću, šta da rade u nedelju. Da li da izlaze, da li da ne izlaze, da li da crtaju Čiča Gliše ako izađu… Nisam znao šta da im kažem, ne znam još ni ja šta ću. Razloga za bojkot svakako ima, razloga za izlazak opet ima, naročito na lokalu.

Preuranjena odluka bojkot opozicije da na izborima ne učestvuje, odraz je ili političke nezrelosti, ili želje da se vlast suštinski ne uzdrma i ne preuzme. Svako, ko ima imalo političke zrelosti, bojkot bi držao kao otvorenu opciju do pred kraj predizborne kampanje, pa tek onda odlučio šta će.

Odluka da se izbori bojkotuju na svim nivoima, i po svaku cenu, takođe je izraz ili političke nezrelosti, ili želje da se na vlast i ne dolazi. Zelenovićevo, prvo propagiranje bojkota, pa potom izlazak na lokalu u Šapcu, dokaz je teze da ni u bojkot opoziciji nisu znali šta će, niti da imaju nekakvu dugoročnu strategiju.

Opet, sa druge strane, iznerviranost režima bojkotom, dokaz je koliko je bojkot pogodio metu, i koliko na sve spremni Vučić, nema odgovor na ovo.

Međutim, sklon političkom mešetarenju, lako je našao slabu tačku opozicije, i jedan njen deo uveo u političku trku. Učesnici te trke, sebi su na malo duži rok, potpisali smrtnu političku presudu.

Zagovornici izlaska na lokalne izbore, kao recimo Zelenović u Šapcu, sa svoje strane imaju apsolutno opravdanje, jer im se ne prepušta vlast tamo gde je već imaju, a ponegde bi mogli i da je osvoje, ili bar uzdrmaju sadašnju.

To bi u Milanovcu mogao biti slučaj, jer Mirkovićeva lista je jedina koja neće praviti dil ni sa SNS, ni sa SPS, a ozbiljno im može pomrsiti račune. Grupe građana i lokalne nezavisne liste, u postojećoj političkoj situaciji, svakako imaju najveće poverenje građana, i svakako je opravdana njihova želja za učešćem u izbornoj trci, jer je građanima postojećih političkih opcija preko glava.

Prošlogodišnja letnja najava, u jeku političkog obračuna unutar SNS-a, kada je Kovačević za lopovluk bio optužen od svojih sopstvenih naprednjaka, na čelu sa potpredsednikom Izvršnog odbora SNS-a Brankom Malovićem, da će u gradu biti formirana jedna ozbiljna lista nestranačkih ličnosti, od ugleda u privredi, kulturi i javnom životu nije zaživela, ali je umesto nje Mirković izašao sa svojom, i ozbiljnim političkim kapitalom i nasleđem koje nosi, već samom najavom učešća, ozbiljno je pomrsio predizborne račune naprednjacima i socijalistima.

Kakav će razvoj situacije biti, zavisiće od lične odluke svakog birača, da li će izaći na izbore. Razloga i za izlazak na birališta, i za ostanak kod kuće, ima podjednako, i pitanje je političke zrelosti naroda, šta će, i kako odlučiti.

Petar Jeremić, gminfo.rs