Da li su, ako ne svi, ono, bar najveći broj naših problema počeli te 1990. godine, tokom prvih višestranačkih izbora u Srbiji, kada je Borislav Pekić na glasačkom mestu u Rakovici izgubio od Vojislava Šešelja. Eeej, Pekić dobio manje poverenja od… ‘Ajde, more!!! A, da, oni sa jeftinijim ulaznicama neka „guglaju“ Pekića, pod, ne pretpostavkom, nego saznanjem da vrlo dobro znaju ko je onaj drugi. A, nisu ni manjine, ni studenti, niti su advokati, a u Hrtkovcima nikad nisu bili.

Elem, što nas čudi nedavno sastavljanje Vlade Srbije, a pogotovu ne treba da nas čudi sastav parlamenta. Ako je pre tri decenije neko ko je… pa, eto neko… pobedio Pekića, zašto se, nakon svega što nas je svih ovih godina zateklo, pogodilo i unazadilo, čudimo što sada imamo sve ovo što imamo.

PLJIŽ, Kesić, Ivanović, svima nama postaju sve manje smešni i sve više njihove priloge gledamo kao nekadašnji dodatak „Dnevnika“, sve više mislimo da su stvarne vesti izmišljene, a pritom strahujemo od svakog člana stranke, jer i on sutra može da postane neki činovnik (ili ne), koji će u bliskoj budućnosti moći da odredjuje vašu, kao i sudbinu vaše dece. A, da, „Za našu decu“. Pekiću, Pekiću…

Čudno nam je što se nekakve stranačke junoše, dojučerašnji rijaliti igrači i ostali likovi koje, realno gledano, ni u kuću ne bi pustili, sad pojavljuju kao neko ko, svidjalo vam se ili ne, odlučuju o vašoj sudbini. Zna se da, što bi mladi rekli, po „difoltu“ moraju da kritikuju opoziciju (a, svi u fazonu- „a, to ima“), red Djilasa, red Šolaka, začinjeno tajkunima, 90.- ima, naravno začinjeno zahvaljivanjem prvorodjenom i upozorenjem da se njegovoj porodici preti.

Iskreno, izgleda da i nisam nešto obavešten, odnosno, kontra sam obavešten. Stariji čitaoci (izvinite, ali, tako je), sećaju se da su „Bidža, Badža i Bulidža“ skrnavili i Boga svojim pevanjem u skupštinskim klupama, da su, neki ljudi, škljocali lisicama, donosili robijaška odela, ahh, za neke ljude, da su neki ljudi bili iznošeni iz te iste Skupštine…

Neki ljudi… Nakon poraza na izborima u „radničkoj“ Rakovici, Pekić se spakovao i preselio u London. Kažu da je poraz očekivao, jer je video šta nam se sprema. Takodje, kažu i da nam omladina odlazi iz zemlje. Pogledajte u sistemu. I mi, matori imamo pasoše…

Goran Trifunović