Moja baba, po majci, uvek je imala običaj da nas, kad se vidimo, priupita za zdravlje. Ne čekajući odgovor, imala je svoju čuvenu floskulu- „A, šta veliš meni?“, što je trebalo da znači da je njoj uvek najteže. A, starija je bila od mene jedno šest decenija… Elem, jedan, kako ga novinari, čini mi se pogrešno nazivaju, kantautor, ovih dana je hospitalizovan zbog infarkta. Srećom, sve je, izgleda, za sada, u redu i ovaj, da upotrebimo prave reči, pesnik, poeta, umetnik, koji, itekako ume da muzicira na gitari će nas, nadajmo se i dalje oduševljavati, pesmom, pričom, ali i stavom.

Kada je naša zemlja bila bombardovana, neki „genijalac“ je izmislio da narod svojim telima brani mostove i trgove, a da im muzičari pevaju. „Panonski mornar“ je tu bio prvog „radnog“ dana, ali ga niko više nije pozivao, jer je na svom nastupu rekao da ga bombardovanje podseća na situaciju u školi, „kada jedan razbije prozor, a svi plaćamo“.

Jedina mu je greška što je posle petooktobarskih promena (i dalje- da li?), pomislio da nikad više neće izvoditi pesmu „Gedo gluperdo“. O, kako se prevario!!! Nad svakim Gedom ima Geda. Koliko je i njega i svakog poštenog i normalnog gradjanina ove zemlje, stentova, živaca, hospitalizacija… koštao svaki Geda koji je tvrdio da radi u našem interesu?

Takodje, mornar je poznat i kao oštar, ali, pravičan kritičar svakog režima („Živeti slobodno“), kao borac za mir („Samo da rata ne bude“), ali i kao neko ko može da poveruje ljudima („Računajte na nas“). Kao jedan od višedecenijskih kritičara nedemokratskih režima, bio je izložen bojkotu režimskih medija, koji nisu brojnim ljubiteljima lika i dela ovog, kako ga je Arsen Dedić, svojevremeno nazvao, „pjesmara“, upriličili vest o njegovom zdravstvenom stanju.

Naravno, odmah nakon toga, usledila je medijska oluja o zdravstvenom stanju nekoga drugoga. Slučajno? Eeee, baba, baba, da si živa, ala bi se ti naputovala Srbijom i najela sendviča…

 

Goran Trifunović